Naslovna Blog Zdrava krava? Prvo higijena, te nema problema!

Zdrava krava? Prvo higijena, te nema problema!

95
0

Da bi vlasnik muznih krava sprečio unošenje zaraznih bolesti u svoj zapat mora dosledno da se pridržava osnovnih preventivnih mera koje predviđa zoohigijenski minimum. Prema izjavi Ivice Tomića, stručnjaka za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj službi, borba protiv zaraznih bolesti sprovodi se pružanjem kravama udobnog smeštaja u stajama, sa optimalnim mikroklimatskim uslovima koji će pomoći u jačanju otpornosti životinja na uzročnike bolesti. S druge strane, nužno je preduzeti sve potrebne mere kako bi se sprečilo da životinje dođu u kontakt s uzročnicima bolesti putem hrane, vode ili opreme.

Održavanje čistoće staje postiže se redovnim čišćenjem i povremenom dezinfekcijom. Izgradnja adekvatnih đubrišta nije važna samo iz higijenskih razloga, već i zbog pravilne nege stajnjaka, čime se očuvavaju njegovi korisni sastojci. Sve ove mere predstavljaju značajan korak u zaštiti stočarskog gazdinstva od zaraznih bolesti.

Kontaminirana hrana i voda čine da se krava zarazi

„Pravilna ishrana krava odgovarajućom kvalitetnom hranom i napajanje čistom vodom su važni uslovi za očuvanje njihovog zdravlja. Nedovoljna i nepravilna ishrana, kao i davanje pokvarene hrane i loše vode slabi organizam krava i smanjuje njihovu otpornost prema zaraznim bolestima,“ istakao je tokom svoje izjave za internet portal poljoprivrednog časopisa „Dobro Jutro“ Tomić.

On naglašava da kontaminirana hrana i voda mogu izazvati ne samo non-infektivne bolesti već i infektivne. Naravno, ukoliko sadrže uzročnike infektivnih bolesti. Važno je sprečiti opšte oslabljenje zdravlja životinja. Naposletku, to dovodi do smanjenja imunološke otpornosti. Pritom dovodi posledično i do smanjenja nivoa antitela koji prirodno štite organizam od stranih materija koje prodiru. Preporučuje se i osigurati da krave borave u suvim stajama bez propuha, kako bi se izbeglo prehlađiivanje životinja, što bi moglo olakšati njihovu infekciju i dovesti do oštećenja sluzokože. To otvara put uzročnicima bolesti da lakše prodru u organizam.

„Kada stočari kupe nova grla, pre nego što ih smeste u staje sa ostalim kravama, treba da ih drže tri nedelje u karantinu. Tada moraju od njihovih vlasnika da uzmu stočni pasoš, potvrdu od veterinara da su zdrava. Da potiču iz kraja u kome ne vlada neka stočna zaraza,“ zdušno dodaje Tomić.

Stočari bi trebalo da pašnjak u proleće, pre isterivanja krava na pašu, očiste od eventualnih uzročnika zagađenja. Drugim rečima, da se ratosiljaju leševa životinja i slično. I ukoliko u njemu postoji ustajala bara, treba da je ograde. Time će sprečiti napajanje zagađenom vodom.

Foto: Bolja zemlja

„I stočno groblje mora biti udaljeno najmanje 0,5 km od staje, stambenih zgrada, pašnjaka, pojilišta i prometnih puteva. Uređeno po odgovarajućim propisima, naravno. Ukoliko ne postoji javno stočno groblje, uginule životinje treba zakopati što dublje na vlastitom imanju. Na mestu dovoljno udaljenom od ekonomskog dvorišta i pašnjaka,“ samopouzdano zaključuje Tomić.

Izvor: Dobro jutro