Iz mladih izdanaka pšenice može da se cedi sok, po molekularnoj građi sličan ljudskoj krvi. Zbog toga nosi ime „zelena krv“.
Kako javlja Dobro jutro, supružnici Ivan i Sonja Radović iz Čačka jedni su od retkih koji zapravo spravljaju ovaj napitak. Ivan, diplomirani ekonomista, i Sonja, profesor književnosti, sok iz pšenične trave proizvode već osam godina. U početku je to bilo samo za lične potrebe, ali se vremenom pretvorilo u porodični biznis.
Sok od pšenične trave Radovići cede isključivo iz organske spelte koja u Čačak stiže s visova Zlatara, odakle je Sonja poreklom. Ovde u netaknutoj prirodi, na preko 1.200 metara nadmorske visine, spelta se gaji bez upotrebe pesticida. Na ovom području se podjednako gaje i heljda i druga „zaboravljena“ žita. „Sok može da se cedi iz trave bilo koje žitarice, ali je najbolja spelta, jer sok od nje ne sadrži gluten, pa ga mogu piti i oni koji su alergični na ovu supstancu. Iz mlade trave, koja u kontrolisanim uslovima nikne iz kilograma semena spelte, može da se iscedi 200 mililitara soka. Preporučena dnevna doza je 30 mililitara, osim kod osoba koje su izložene jakim efektima antikancerogenih terapija, i one mogu piti duplu dozu,“ veli Radović.
Na koji način „zelena krv“ pomaže?
Radovići gaje pšeničnu travu u vertikalnim farmama. Uslovi uzgoja su potpuno kontrolisani. „Vertikalne farme su farme budućnosti, i u njima se na malom prostoru, u zatvorenom, mogu gajiti sve biljke koje ne rastu puno u visinu. Za pšeničnu travu, temperatura u prostoriji treba konstantno da bude oko 20 stepeni, a zasad da se redovno zaliva,“ dodaje Radović za Dobro jutro.
Sok od pšenične trave se proizvodi putem hladnog ceđenja svežih izdanaka, a zatim se pakuje u bočice i brzo zamrzava kako bi se sačuvali svi njegovi lekoviti sastojci. Zaleđen sok može da se čuva do godinu dana, zadržavajući svoja korisna svojstva, što ga čini superiornijim u odnosu na prah koji se dobija mlevenjem osušene pšenične trave.
Radovići imaju dosta korisnih saveta za sve koji žele da se bace na proizvodnju ovog soka. „Deset dana nakon klijanja, kada je najbogatija hlorofilom, trava se šiša i hladno cedi. A sok, dobijen na ovaj način, potpuno je prirodan. Iz zamrzivača, u kome se čuva, sok se vadi neposredno pre konzumiranja. Otapa se na sobnoj temperaturi ili u mlakoj vodi. Treba ga piti odmah po otapanju, kako bi se izbegao proces oksidacije, tokom koje sok gubi deo vitamina i enzima, menjajući u isto vreme ukus i boju,“ vele oni.
Pored prisustva hlorofila, sok od pšenične trave obiluje antioksidantima, enzimima i mineralima. Sadrži i beta karoten, kao i vitamine A, B, C, E, F i K. Ovaj sok je prikladan za konzumaciju i kod dece starije od dve godine. Najbolje ga je piti na prazan želudac, 15 do 30 minuta pre prvog obroka. Takođe, može se koristiti i kao dodatak ishrani.
Izvor: Dobro jutro
