Poljoprivredni proizvođači s velikim protivljenjem dočekali Zeleni plan – najvažniji ekološki zakon u poslednjih 20 godina. Ministri za životnu sredinu Evropske unije su odobrili zakon o obnovi prirode, poznatiji kao Zeleni plan. Nakon višemesečnog čekanja, odluka je konačno doneta u ponedeljak, dodajući još jedan kontroverzni zakon u EU.
Zakon, koji mnogi nazivaju najvažnijim zakonom o zaštiti životne sredine u poslednjih 20 godina, izazvao je polemike zbog optužbi da ugrožava poljoprivredu i sigurnost hrane, što je austrijsku ministarku Leonoru Gevcesler dovelo u rizik od raspada vladajuće koalicije, prenosi Seebiz.
Zahvaljujući angažmanu austrijske ministarke, Savet ministara za životnu sredinu EU je odobrio Zakon o obnovi prirode, dve godine nakon što ga je predložila Evropska komisija.
Prema zvaničnim podacima, oko 80% staništa u Evropskoj uniji je u lošem stanju, za 10% vrsta pčela i leptira preti izumiranje, a čak 70% zemljišta je degradirano. Ovaj zakon ima za cilj da preokrene ovaj destruktivni trend, prenosi Focus.de. O tome su se pregovarači zemalja članica već u novembru dogovorili sa poslanicima u Evropskom parlamentu.
Zeleni plan, detaljnije
Iako su ekolozi, mnogi naučnici i kompanije podržali zakon, došlo je do snažnog protivljenja uglavnom udruženja poljoprivrednika. Kritičari se boje da će rezovi biti preveliki za poljoprivrednike i da će uticati na proizvodnju hrane u EU.
Kako bi se izašlo u susret, propisi su značajno ublaženi tokom procesa pregovaranja, ali i pored toga protiv zakona su bili Mađarska, Italija, Holandija i Švedska. Naučnici i ekolozi veruju da je ovaj zakon središnja komponenta Grin dila i važan korak u borbi protiv krize prirode i vrsta.
Zakon zahteva od zemalja članica EU-a da obnove najmanje 20% oštećenih staništa na kopnu i u vodi do 2030. godine kako bi se obnovili ekosistemi. Do 2040. godine ta će brojka iznositi 60%, a do 2050. godine čak 90%. Stare šume u EU moraju se očuvati, više prostora dati rijekama, a močvare ponovno “nakvasiti”. Najkasnije do 2030. takođe bismo trebali da preokrenemo trend izumiranja insekata oprašivača.
Zakonom o zaštiti životne sredine EU želi da skladišti više CO2 u prirodne odvodnike i ublažiti ekstremne vremenske prilike. Ali postoji i „zaštita za poljoprivrednike“ koja zaustavlja primenu zakona ukoliko se, na primer, ugrozi sigurnost snabdevanja hrane zbog smanjenja obradivih površina.
Poljoprivredne organizacije vrlo su nezadovoljne usvojenim propisima. Predsednik Austrijske poljoprivredne komore Jozef Musbruger kaže da su dobrobiti za životnu sredinu više nego problematične. Ogromno dodatno opterećenje poljoprivrednika imaće teške posledice, dodaje on. A nejasno je i ko će pokriti procenjene troškove zelene tranzicije od 154 milijarde evra.
Izvor: 24 Sedam
