„Zemljište i voda: Izvor života“ – obeležen Svetski dan zemljišta

Svetski dan zemljišta, koji svake godine pada 5. decembra, obeležen je u Srbiji na specifičan i medijski ispraćen način. Gotovo sve organizacije koje se bave poljoprivredom, ekologijom i šumarstvom su, svaka za sebe, odvojila pažnju za ovaj izuzetno ključan događaj.

Zemljište, ključni resurs, ima presudan uticaj na ruralni i ekonomski razvoj. Klimatske promene i ljudske aktivnosti izazivaju degradaciju i zagađenje, ugrožavajući poljoprivredu, hranu i životnu sredinu. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu i Agencija za zaštitu životne sredine Srbije sprovode akcije i promovišu održive prakse upravljanja zemljištem radi zaštite i smanjenja zagađenja.

Aleksandar Mentov, nacionalni koordinator programa Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), izneo je medijsko saopštenje u vezi sa manifestacijom. „Za zaštitu zemljišta, potrebno je jačanje saradnje između sektora u cilju boljeg razumevanja koncepta održivog upravljanja zemljištem, kao i različitih faktora koji utiču na zdravlje zemljišta i poljoprivrednu proizvodnju,“ naglasio je Mentov. „FAO i SEPA su do sada sprovele niz aktivnosti, direktno vezanih za zdravlje i smanjenje zagađenja zemljišta u Srbiji. Sve je rađeno u cilju postizanja nacionalnih ciljeva za održivo upravljanje zemljištem i organsku poljoprivredu.“

Značaj zemljišta i napori ka melioraciji

Tamara Perunović, zamenica direktora Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), naglasila je da zajedničke aktivnosti Agencije sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, usmerene ka sprečavanju difuznog zagađenja zemlje, predstavljaju izuzetnu saradnju sa naučnim institucijama. Ova saradnja ima za cilj razvoj metodologije procene difuznog zagađenja zemljišta, kao i suočavanje sa potencijalnim rizicima i pretnjama po zdravlje istog.

„Rezultati zajedničkog rada omogućavaju poboljšanje praćenja stanja zemljišta, promovisanje primene održivih praksi upravljanja zemljištem i kroz interakciju nauke bolje usmeravanje politike zaštite zemljišta,“ izjavila je Perunović. „Ispitivanje zemljišta na pilot područjima u okviru zaštićenih oblasti je pokazalo da su neophodne posebne mere zaštite zemljišta na ovim područjima, kao i podizanje kapaciteta korisnika zemljišta, kako bi se smanjilo zagađenje.“

Nužan informacioni sistem

Aleksandra Mičeta iz Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naglasila je značaj koraka ka uspostavljanju Informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu kao doprinosa zaštiti istog. Ovaj sistem ima ključnu ulogu u praćenju stanja državnog poljoprivrednog zemljišta. Ali je i dalje neophodna saradnja i deljenje znanja kako bi se doprinelo očuvanju ovog vrednog resursa.

Posebno je naglašena važnost međusektorske saradnje između nauke i politike. Uz tu saradnju bi se osiguralo adekvatno upravljanje zemljištem i pravilno korišćenje pesticida. Pritom bi se i promovisale održive prakse radi smanjenja zagađenja. Takođe, učesnici su istakli važnost povezanosti između vode i zemljišta u poljoprivrednoj proizvodnji. Naglasili su da su zdravo zemljište i održivo upravljanje ključni za kvalitet i dostupnost vode, esencijalne za globalnu proizvodnju hrane.

Zaključeno je da unapređenje upravljanja zemljištem zahteva jaču saradnju među sektorima, promociju održivijih praksi i primenu inovativnih i održivih rešenja. To uključuje investicije u nove tehnologije s ciljem smanjenja rizika od zagađenja zemljišta i ublažavanja uticaja klimatskih promena. Ove mere imaju za cilj podržavanje inkluzivnog i održivog ekonomskog razvoja poljoprivrednog sektora u Srbiji, uz dugoročno očuvanje prirodnih resursa.

Izvor: AgroTV