Žetva pšenice ove godine započela je neuobičajeno rano, već u prvoj dekadi juna, što se može direktno pripisati klimatskim promenama. Ovaj fenomen nije potpuno nov, jer je slična situacija zabeležena i 2000. godine, kada je žetva takođe bila uranjena.
Međutim, dok je tadašnji prinos pšenice bio ispod višegodišnjeg proseka, a kvalitet brašna lošiji zbog ubrzanog sazrevanja zrna, situacija u 2024. godini je drugačija. Prinosi pšenice ove godine su nadmašili višegodišnji prosek, dostigavši više od pet tona po hektaru, dok je kvalitet brašna bio solidan.
Razlika između žetve u 2000. i 2024. godini može se objasniti analizom klimatskih uslova koji su pratili proizvodnju pšenice. Godina 2000. bila je izuzetno sušna, sa visokim temperaturama i toplotnim udarima u maju, što je negativno uticalo na razvoj pšenice i dovelo do ubrzanog sazrevanja.
S druge strane, 2024. godina je obeležena značajnim promenama klimatskih uslova tokom celog vegetacionog perioda pšenice. Prosečna temperatura u dvanaest meseci koji su prethodili žetvi bila je najviša ikada zabeležena, sa 0,7°C iznad proseka za referentni period od 1991. do 2020. godine.
Gde smo po pitanju pšenice?
Već tokom jeseni 2023. godine, kada je setva pšenice obavljena, zabeležena je najviša prosečna temperatura ikada na globalnom nivou, sa odstupanjem od 0,88°C iznad višegodišnjeg proseka. Pritom je u Evropi to odstupanje bilo još veće, iznosivši 1,43°C. Zima je nastavila trend natprosečno visokih temperatura, koje su bile praćene iznadprosečnim padavinama u regionu, što je dovelo do visokog sadržaja vlage u zemljištu. Ova kombinacija faktora omogućila je ubrzan razvoj bilja već u ranoj fazi vegetacije.
Tokom proleća 2024. godine, mart je zabeležen kao deseti najtopliji mesec ikada. Temperatura vazduha u periodu od marta do maja bila je 0,68°C iznad proseka. Ovi uslovi su doprineli daljem ubrzanju rasta pšenice, što je rezultiralo ranim završetkom vegetacije i ranijom žetvom.
Analize sprovedene u zemljama koje su vodeći proizvođači pšenice ukazivale su već tokom ranih faza vegetacije da se mogu očekivati visoki prinosi. Povoljni indikatori suše i vegetacioni indeksi ukazivali su na zdrave useve, počev od odličnog stanja nakon klijanja i bokorenja. Ovo je bilo moguće zahvaljujući povoljnim temperaturama i dovoljnoj vlažnosti zemljišta, pa sve do porasta biljaka tokom prolećnog perioda. Ovakav sklop klimatskih uslova omogućio je visok prinos, naravno. Ali je omogućio i ubrzan razvoj biljaka, što je na kraju dovelo do uranjenja žetve u 2024. godini.
Izvor: Poljoprivrednik
