Žetveni ostaci mogu predstavljati jedan od najvrednijih izvora za ishranu biljaka, ali samo pod uslovom da se pravilno obrađuju i tretiraju. Približavamo se kraju proizvodnog ciklusa jedne značajne grupe kultura za naš proizvodni reon, te je važno osigurati plodnost zemljišta i pripremiti ga za sledeću sezonu. Održavanje zdravog mikrobiološkog života u zemljištu je ključ stabilnog prinosa i održive poljoprivredne proizvodnje.
Posle obavljene žetve ozimih i jarih strnina pravo je vreme da se posvetimo pripremi zemljišta za narednu sezonu i dugoročnom poboljšanju plodnosti zemljišta. Ako planiramo da se bavimo poljoprivredom na održiv način, moramo posebnu pažnju posvetiti zemljištu. Održiva poljoprivreda počiva na kvalitetu zemljišta, pre svega na sadržaju humusa kao najvrednijoj komponenti zemljišta.
Nažalost, smanjenje sadržaja humusa je sve prisutnije u našim zemljištima zbog intenzivne poljoprivredne proizvodnje, povećanja prinosa i povećanog iznošenja organske materije sa njiva. Uz to, nedostatak unošenja organskih đubriva poput stajnjaka, usled smanjenog stočnog fonda, dodatno doprinosi ovom problemu.
Šta možemo da učinimo za naše zemljište da bi ono ostalo plodno uprkos izostanku primene stajskog đubriva? Možemo mu vratiti deo organske materije koja se pravilnim tretmanom, u relativno kratkom roku, pretvara u humusne materije u zemljištu. Žetveni ostaci mogu predstavljati jedan od najvrednijih izvora za ishranu biljaka. Međutim, ovo je tačno samo pod uslovom da se pravilno obrađuju i tretiraju. Na taj način hraniva koja se nalaze u žetvenim ostacima postaju dostupna biljkama već u narednoj sezoni.
Žetveni ostaci prepuni benefita
Po sastavu, žetveni ostaci predstavljaju najbolje đubrivo koje možemo obezbediti našim biljkama jer biljka usvaja hranjive materije u onim odnosima koji su njoj potrebni. Na ovaj način obezbeđujemo biljku sa makro i mikroelementima, odnosno obezbeđujemo najbolje moguće đubrivo za naše biljke, i to potpuno besplatno. Ovo je način da na račun ovih hranjivih materija smanjimo unošenje mineralnih đubriva i dodatno povećamo isplativost naše proizvodnje.
Korišćenjem žetvenih ostataka pravimo velike uštede u proizvodnji sa jedne strane. Sa druge strane povećavamo sadržaj humusa u zemljištu što ima mnogobrojne benefite u proizvodnji. Sa prinosom kukuruza od 10 t/ha u našoj parceli ostaje isto toliko u masi žetvenih ostataka koji u sebi sadrže 90 kg čistog azota (N), 35 kg čistog fosfora (P), i 130 kg čistog kalijuma (K). Pravilnim tretmanom žetvenih ostataka sve te hranjive materije postaju dostupne našim biljkama u sledećoj sezoni.
Održavanje plodnosti zemljišta kroz pravilno tretiranje žetvenih ostataka doprinosi dugoročnoj održivosti poljoprivredne proizvodnje. Time smanjuje potrebu za mineralnim đubrivima i povećava prinose. Korišćenjem ovih prirodnih resursa možemo postići bolju isplativost i stabilnost u poljoprivrednom sektoru, osiguravajući zdravije i plodnije zemljište za buduće generacije.
Izvor: Poljosfera
