Firma „Euro žir” iz Hrvatske nedavno je zaradila 2,6 miliona evra zahvaljujući ugovoru sa Hrvatskim šumama o otkupu žira, što je izazvalo pažnju medija. Cena po kilogramu žira za vrste hrasta lužnjak i kitnjak bila je 3 evra, odnosno 3,30 evra. Žir je ključan za obnovu hrastovih šuma, koje zbog klimatskih promena i drugih faktora sve teže prirodno rastu. Hrast se sporije regeneriše jer mu je potrebna određena količina svetlosti i vlage, a žir koji pada direktno ispod stabla brzo gubi klijavost i sklon je bolestima poput pepelnice. S obzirom na ove prepreke, šumari su prinuđeni da simuliraju prirodne procese sakupljanja i čuvanja žira.
Javno preduzeće „Vojvodina šume” takođe sakuplja žir kako bi očuvalo hrastove šume u Srbiji. Ovaj proces podrazumeva termičku i hemijsku obradu žira, skladištenje u specijalizovanim hladnjačama i čuvanje za sezone kada žira nema. Hrast ne rađa svake godine, a intervali između roda mogu biti nepredvidivi i trajati do deset godina. Upravo zbog te neizvesnosti, žir ima izuzetnu vrednost kada je dostupan. Kako bi osigurali dovoljne količine, „Vojvodina šume” raspisuju javne nabavke za sakupljanje žira, jer sami ne mogu da angažuju sezonske radnike zbog zakonskih ograničenja zapošljavanja. Ove godine cena otkupa bila je 140 dinara po kilogramu, čime su balansirane potrebe za budžetom i interes sakupljača.
Srpski žir mnogima je đir
Na međunarodnom tržištu postoji interesovanje za srpski žir, naročito iz zemalja poput Austrije i Nemačke, gde klimatske promene utiču na pomeranje vegetacije. Zbog sopstvenih potreba, „Vojvodina šume” retko izlaze na strano tržište, ali postoji mogućnost prodaje viška žira prema domaćim zakonima. U Sremu, gde se žir sakuplja, pojačana je kontrola kako bi se sprečio ilegalni izvoz, mada do sada nije zabeležen šverc.
„Vojvodina šume” koriste mehanizovanu setvu, pomoću specijalno konstruisane sejačice, kako bi simulirale prirodni proces podsejavanja žira u hrastovim sastojinama. Nakon setve, sprovode se mere nege i zaštite koje traju oko dvadeset godina, dok se šuma ne formira. U proseku, na jedan hektar se poseje 500 kilograma žira, a količina zavisi od kvaliteta zemljišta. Uz podršku Šumarskog fakulteta i Instituta za nizijsko šumarstvo, preduzeće radi na unapređenju tehnika sadnje i očuvanja žira.
Trenutno su prioritet površine u Sremu, gde se obavlja redovna reprodukcija šuma, kao i novi prostori u Banatu i delovima Bačke, gde će se podizati hrastove šume.
Izvor: Dnevnik
