Živinarstvo u Srbiji predstavlja sektor sa značajnim potencijalom, koji zadovoljava domaće potrebe i pruža mogućnosti za izvoz priplodnih jaja, pilenki, konzumnih jaja, mesa i proizvoda od živinskog mesa. Prema Sanji Čelebićanin, direktorki PU Zajednica živinara, godišnja proizvodnja mesa živine u Srbiji iznosi oko 128.000 tona. Trenutno se u zemlji eksploatiše oko pet miliona koka nosilja, ali je problem što sva gazdinstva sa živinom nisu evidentirana u Centralnom registru Uprave za veterinu, što otežava planiranje i izvođenje kontrole.
Pitanje izvoza
Za izvoz živinskih proizvoda, neophodno je uskladiti se sa zahtevima zemlje uvoznice, ispuniti sertifikacione zahteve i obezbediti garancije Uprave za veterinu. Srbija trenutno izvozi živinsko meso u zemlje CEFTE, poput Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, dok se čeka na usklađivanje sertifikata za izvoz u Albaniju.
Međutim, izvoz je i dalje manji u odnosu na uvoz zamrznutog mesa iz EU i Rusije. Problem je u tome što srpski proizvođači ne smeju da obeleže svoje meso kao GMO slobodno, dok za uvozno meso nemaju garancije da živina nije hranjena GMO hranom. Čelebićanin ističe da bi subvencije domaćim proizvođačima i otvaranje novih tržišta doprineli ravnopravnijem položaju u međunarodnom prometu.
Jedan od ključnih izazova za srpsko živinarstvo jeste dokazivanje zdravstvenog statusa živine, što uključuje imunoprofilaksu protiv atipične kuge živine i uspešnost vakcinacije. Takođe, važan je popis svih gazdinstava sa živinom, uključujući i one sa malim brojem jedinki, kako bi se sprovela adekvatna kontrola zoonoza i monitoring Salmonellae. Nedostatak evidencije otežava pravovremeno i efikasno sprovođenje kontrola.
Živinarstvo i hemija
Upotreba hormona u pilećem mesu u Srbiji je zabranjena, a sprovodi se i monitoring za zabranjene supstance, poput hormona, tireostatika i anabolika, kao i provera ostataka dozvoljenih supstanci kao što su antibiotici. Kontaminenti poput teških metala, mikotoksina i pesticida takođe su pod stalnim nadzorom. Međutim, i dalje postoji rizik od nelegalne upotrebe antibiotika, pa je kontrola snabdevanja potrošača iz odobrenih objekata od ključne važnosti.
Kada je reč o usklađivanju sa zakonodavstvom EU, Srbija je u velikoj meri harmonizovala svoje zakone, ali implementacija i dalje predstavlja problem. Evropska komisija je u svojim revizijama sistema u Srbiji naglasila potrebu za popisom živine, kontrolom zdravlja i jačanjem službenih kontrola. U tom kontekstu, Uprava za veterinu i veterinarske stanice igraju ključnu ulogu u sprovođenju Programa mera zdravstvene zaštite.
Trenutno, PU Zajednica živinara Srbije radi na formiranju radne grupe za pravilnik u vezi sa salmonelom. Ovo obavlja u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Veterinarskom akademijom, Veterinarskim institutom i terenskim veterinarima. Takođe, sprovode se edukacije za poljoprivrednike i proizvođače kako bi se podigla svest o zakonskim obavezama i važnosti prijave jata.
Sanja Čelebićanin i njene kolege optimistični su u vezi sa budućnošću živinarstva u Srbiji. Ona veruje da su na dobrom putu da postignu željene ciljeve, uključujući:
- popis gazdinstava i jata
- kontrolu zdravlja živine
- smanjenje prevalence Salmonellae i Campylobacter spp.
Izvor: AgroTV
