Zova se uveliko bere na poljoprivrednom gazdinstvu Jene Šerfeza u Horgošu i nekoliko drugih gazdinstava u severnoj Bačkoj, u oblasti Subotičko-horgoške peščare, gde se voćarstvom i vinogradarstvom bave mnogi proizvođači. Na otprilike 30 hektara neguju zovu, koja se smatra alternativnom voćnom vrstom. Međutim, zbog ekstremnih tropskih temperatura i sušnog peskovitog tla, rod zove je drastično smanjen i procenjuje se da je umanjio prinos za oko 90%.
Jene Šerfez, koji se bavi proizvodnjom zove skoro dve decenije, navodi da je ova sezona posebno teška i za zovu, kao i za ostale voćne vrste. Ove godine, zbog smanjenog roda, prihod od prodaje bobica zove ne pokriva troškove proizvodnje, uključujući troškove zalivanja i berače. Otkupna cena za kilogram zove je oko 80 dinara, dok su troškovi za berače i struju uveliko nadmašili očekivanja.
Berači zove, koji su angažovani u ovoj sezoni, zabeležili su smanjenje efikasnosti berbe zbog manjeg prinosa. Satnica berača je 350 dinara, a u normalnim godinama jedan berač može da uberu 300 do 350 kilograma zove dnevno, dok u sušnoj godini kao što je ova, četiri do pet berača ubere svega nekoliko kilograma.
Zova i dalje slabo popularna u Srbiji
Šerfez poseduje oko 20 hektara pod voćem i vinovom lozom, uključujući zasade jabuka, dunja, breskvi i šljiva, kao i alternativne voćke poput mušmula i japanske jabuke. Prva je u ovom regionu počela sa uzgojem zove i tokom godina je doživela i uspešne i teške sezone. Optimalni uslovi su omogućili prinose od 10 do 12 tona po hektaru, dok u povoljnim agroekološkim uslovima može da se dostigne i do 20 tona bobica po hektaru.
Proizvodnja zove u Srbiji nije široko rasprostranjena, ali Šerfez je pionir u ovom eksperimentu. On je uvezao sadni materijal iz Mađarske uz dozvolu ministarstva. Pritom je otkrio da su zasadi zove sorte Hazberg pokazali rentabilnost, iako je bilo kriznih godina koje su dovele do odustajanja nekih voćara. Zova se koristi u farmaceutskoj industriji, prehrambenoj industriji, kozmetici, a koristi se i za pravljenje rakije, koja je veoma cenjena.
U Srbiji ne postoji organizovan otkup i prerada zove. To znači da proizvođači moraju da se sami snalaze za plasman proizvoda. Nasuprot tome, u Mađarskoj je ove godine naglo povećana potražnja za zovom. Moderni otkupjivači za zovu nude cenu nešto višu od jednog evra po kilogramu i obezbeđuju prevoz za berbu.
Izvor: Dnevnik
