Projekat pod nazivom “Genetička karakterizacija prokupca: novi resursi za održivu i klimatski otpornu srpsku vinsku industriju” realizuje se u saradnji istraživača sa Poljoprivrednog i Biološkog fakulteta, Instituta za multidisciplinarna istraživanja i Instituta za vinovu lozu i vino iz La Riohe u Španiji. Ovaj projekat, koji traje godinu i po dana, ima za cilj unapređenje srpske vinske industrije, sa posebnim fokusom na autohtone sorte, poput prokupca. Istraživanje se posebno bavi genetskom karakterizacijom prokupca, sorte koja je vrlo važna za Srbiju, a koja postaje sve popularnija za gajenje i proizvodnju vina.
Prema rečima prof. dr Slavice Todić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, prokupac spada u najstarije i najvažnije autohtone sorti u Srbiji. Najviše se gaji u vinogradima Župe, Toplice i Šumadije. U okviru projekta planira se sekvenciranje genoma deset različitih klonova prokupca. Upravo ovo će omogućiti bolje razumevanje njihove genetske strukture i varijacija. Ova istraživanja pružaju osnovu za klonsku selekciju, s ciljem identifikacije varijeteta koji su najbolje prilagođeni klimatskim promenama i koji će imati potencijal za proizvodnju vina najboljeg kvaliteta. Na osnovu ovih istraživanja, planira se proizvodnja sertifikovanog klonskog sadnog materijala prokupca, koji će biti dostupan vinogradarima i vinarijama.
Autohtone ili ne autohtone?
Istraživači takođe ukazuju da klimatske promene mogu ugroziti gajenje mnogih međunarodnih sorti koje dominiraju vinskim regionima, te stoga vide istraživanje regionalnih sorti, kao što je prokupac, kao jedno od rešenja. Osim toga, istraživanja se fokusiraju i na stari vinogradarski materijal koji je preživeo kroz vekove bez ljudske intervencije. Postoji mogućnost da se ti stari čokoti revitalizuju i iskoriste za komercijalnu proizvodnju vina.
Miroslav Nikolić, naučni savetnik sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, obratio se za reč. On ističe da prethodna istraživanja, objavljena u prestižnom naučnom časopisu “Frontiers in Plant Science”, potvrđuju starost prokupca. Međutim, u prethodnim istraživanjima nije uspelo da se otkrije pedigre prokupca, što predstavlja jedan od važnih ciljeva ovog projekta. Prof. dr Željko Tomanović, dopisni član SANU, je dodao par mišljenja. Naime, on naglašava značaj istraživanja starih čokota koji su sačuvani u manastirima i čine važan deo vinske istorije Srbije. To istraživanje može dovesti do značajnih i neobičnih otkrića.
Izvor: Agronews
