Zoran Demić iz Kikinde, ljubitelj živine još od detinjstva, posvetio se uzgoju autohtone rase pilića poznate kao banatski gološijan. Zajedno sa porodicom, pre deset godina preselio se iz grada na salaš između Kikinde i Mokrina kako bi se bavio poljoprivredom i uzgojem ove specifične rase. Na svom imanju, koje se prostire na jednom hektaru, Demići su počeli uzgoj s 300 primeraka banatskog gološijana, rase koja datira iz 18. veka i ima korene u erdeljskom gološijanu. Smatra se da je ova rasa bila posebno cenjena od strane kralja Aleksandra Karađorđevića.
Banatski gološijan prepoznatljiv je po karakterističnom izgledu: polovina vrata mu je bez perja sa malom pufnom, a na glavi ima malu ćubu. Ova rasa je poznata po živahnom temperamentu i stalnoj aktivnosti u potrazi za hranom. Zoran naglašava da je banatski gološijan otporan na bolesti i različite vremenske uslove. Samim tim su jedinke tokom cele godine na otvorenom, bez obzira na hladnoću, sunce, ili vetar. Razvili su jak imunitet, zbog čega se kod njih ne koriste veštački lekovi – beli luk je prirodni antibiotik koji im se dodaje u hranu.
Gološijan za pobedu
Zoran Demić gaji ovu rasu u četiri boje: beloj, crvenoj, graorastoj i crnoj. Hrani ih organski, što rezultira kvalitetnijim mesom i jajima. Banatski gološijani nisu probirljivi – hrane se klijanjem klica u voćnjaku, sena, kao i industrijskim ostacima poput hleba i keksa. U kontrolisanim boksovima hrane se koncentratom. Njihovo meso je cenjeno zbog crvenije boje i boljeg kvaliteta, dok koke godišnje snesu do 180 jaja i dostignu težinu do 2,5 kilograma, dok mladi petlovi mogu dostići i tri kilograma.
Kako bi očuvali ovu autohtonu rasu, osnovano je “Udruženje odgajivača autohtonih rasa”. Dotično okuplja devet gazdinstava s lokalnog područja, uključujući i Demićev salaš. Udruženje funkcioniše kao mini zadruga, a podršku pruža i kikindska Kancelarija za poljoprivredu. Udruženje se posvetilo očuvanju rase i zaštiti njenog geografskog porekla. U to ime su pre godinu dana potpisali ugovor kojim se obavezuju da snabdevaju mala poljoprivredna gazdinstva širom Srbije pilićima banatskog gološijana. Ovaj ugovor predviđa proizvodnju od 30.000 pilića, što predstavlja izazov i doprinos održanju rase.
Zoranov trud i ljubav prema gološijanima preneli su se i na njegovog sina Aleksandra. On je zdušno odlučio da nastavi očevim stopama. Time se obezbeđuje budućnost ove autohtone rase i nastavlja tradicija njenog uzgoja u autentičnom okruženju, čuvajući kulturno i biološko nasleđe Srbije.
Izvor: Poljoprivrednik
