Srbija već godinama pokušava da uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti bezbednosti hrane sa evropskim standardima, ali mnogi izazovi i dalje ostaju nerešeni. Zakon o bezbednosti hrane, usvojen 2009. godine i izmenjen 2019. godine, još uvek nije u potpunosti primenjen, a ključni podzakonski akti čekaju na usvajanje. Ova kašnjenja otežavaju sprovođenje zakona i stvaraju pravnu nesigurnost u prehrambenoj industriji, što se navodi u Beloj knjizi Saveta stranih investitora (FIC).
Jedan od najvećih problema u ovoj oblasti odnosi se na bezbednost mleka. Radna grupa za mleko, formirana još 2015. godine, nije uspela da usaglasi propise u ovoj oblasti. Trenutni standard, koji dozvoljava sadržaj aflatoksina M1 u sirovom mleku do 0,25 mikrograma, daleko je iznad evropskog limita od 0,05 mikrograma. Iako je planirano da Srbija pređe na evropske standarde od decembra ove godine, taj prelazak će biti odložen za još godinu dana, kao što je bio slučaj i prethodnih godina.
Pravilnik o kontaminiranju hrane; šta sadrži?
Novi pravilnik o maksimalnim koncentracijama kontaminenata u hrani, koji je usklađen sa evropskom regulativom (EU) 2023/915, stupio je na snagu u septembru ove godine. Međutim, brojni problemi i dalje otežavaju proces usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, uključujući neusklađene pravilnike i sporo usvajanje novih standarda. Ove prepreke usporavaju efikasnu primenu zakona i imaju široke posledice za domaće proizvođače hrane, ali i za potrošače.
Nedostatak sveobuhvatnog sistema analize rizika, koji bi omogućio efikasnu klasifikaciju proizvoda na niskorizične i visokorizične, predstavlja značajan problem. Inspekcijske službe nisu u mogućnosti da pravilno klasifikuju proizvode, što usporava proces uvoza i povećava troškove za privredu. Resursi inspekcija su preopterećeni, jer se jednaka pažnja posvećuje svim proizvodima, umesto da se fokusira na one visokog rizika. Iako je Pravilnik o proceni rizika usvojen 2018. godine, različite inspekcijske službe ga primenjuju nedosledno, što dovodi do pravne nesigurnosti.
Jedan od ključnih predloga za poboljšanje situacije je osnivanje Nacionalne agencije za bezbednost hrane. Agencija bi koordinisala rad svih relevantnih službi i osigurala da Nacionalna referentna laboratorija preuzme sve zakonske obaveze. Ovo bi značajno ojačalo kapacitete sistema i omogućilo efikasniju primenu zakona u oblasti bezbednosti hrane.
Izvor: Agronews
