Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Biogas, potencijal koji Srbija treba da iskoristi (a opet nekako stagnira)

Biogas, potencijal koji Srbija treba da iskoristi (a opet nekako stagnira)

212
0

Biogas cveta! Postrojenja, tj. elektrane i energane na biomasu, sve više postaju osnova energetskog pejzaža širom sveta. Svakako, našim čitaocima biogas nije nepoznata tema, s obzirom da smo ga pokrili ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde i ovde. Al eto, pošto smatramo da je ovo ključno po agrar, vraćamo se na ovu vazda i nadasve interesantnu temu.

Izvor: Bolja zemlja

Biogas, revizitiran

Srbija, s obiljem poljoprivrednih površina koje čine preko 65% agrarnog zemljišta, pruža idealne uslove za razvoj biogasnih postrojenja. Ova područja bogata su materijalima poput stajnjaka, stočnog otpada, ostataka useva i drugog organskog materijala koji se koristi za proizvodnju biogasa. Kroz proces anaerobne fermentacije, ovaj organski materijal se transformiše u biogas, koji se zatim koristi kao obnovljivi izvor energije za proizvodnju električne energije, toplote i goriva za vozila. Pored biogasa, kao korisni nusproizvod nastaje i digestat, koji se može iskoristiti kao đubrivo za poljoprivredu, što upotpunjuje ovaj ciklus.

U Srbiji već funkcioniše 39 biogasnih elektrana sa ukupnim kapacitetom od oko 39 MW, dok se još 79 postrojenja nalazi u različitim fazama izgradnje. Udruženje Biogas Srbije, kao predstavnik ovog sektora, veruje u značajan potencijal i mogućnosti za dalji napredak. Kroz saradnju sa nemačkim udruženjem Fachverband Biogas e.V, koje ima višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti, nastoji se pružiti podrška, edukacija i ostvariti mogućnosti za sve zainteresovane poljoprivrednike. Cilj je unapređenje ekoloških i ekonomskih aspekata poljoprivrede, smanjenje nezaposlenosti i stvaranje čišće životne sredine.

YouTube Screenshot
Izvor: Udruženje Biogas

Poslovni benefiti bioelektrane

Biogasne elektrane su sve prisutnije širom sveta, pri čemu se lokacije biraju na osnovu različitih faktora poput dostupnosti biomase, energetske potrebe, regulativa i ekonomskih prilika. Posebno u zemljama u razvoju, ova postrojenja često se grade kao deo programa za unapređenje energetske efikasnosti, održivosti i ruralnog razvoja. Osim pružanja pristupa energiji, biogasna postrojenja poboljšavaju sanitarnu situaciju i podstiču zapošljavanje u lokalnoj zajednici.

Industrijska područja, naročito oblasti prehrambene industrije, često su lokacije na kojima se grade biogasna postrojenja jer velike industrije koriste organski otpad kao nusproizvod za pokretanje sopstvenih postrojenja. Gradovi i naselja takođe grade biogasna postrojenja radi obrade komunalnog i prehrambenog otpada, što značajno smanjuje količinu otpada koja završava na deponijama.

Photo by Julia Koblitz on Unsplash

Zapošljavanje je ključni aspekt u izgradnji biogasnih postrojenja, budući da zahtevaju različite radnike za njihovo funkcionisanje, održavanje i nadgledanje procesa proizvodnje, uključujući inženjere, tehničare, operatere i laboratorijske tehničare.

Takođe, neophodno je zapošljavanje osoblja za transport sirovina i distribuciju gotovih proizvoda, kao i za održavanje opreme. To otvara mogućnosti za stvaranje novih, indirektnih radnih mesta. Na taj način, stvaraju se povoljniji uslovi i prilike. Ovo naknadno sprečava migraciju mladih sa ruralnih područja. Podsetimo, mladi inače napuštaju porodična poljoprivredna gazdinstva u potrazi za boljim poslovnim mogućnostima.

Image by macrovector on Freepik

Ekološki benefiti bioelektrane

Ne smemo zanemariti ekološke prednosti ovih postrojenja, poput smanjenja korišćenja fosilnih goriva zamenom metana za prirodni gas i smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu. Biogas se proizvodi od poljoprivrednih ostataka i organskog otpada. Neodgovarajuće zbrinjavanje istih može emitovati gasove koji doprinose efektu staklene bašte, ugrožavajući životnu sredinu.

Primeri biogasnih postrojenja u Srbiji, posebno u Vojvodini, pokazuju kako se neiskorišćeni resursi mogu pretvoriti u energetske izvore za domaćinstva i industriju, uz istovremeno smanjenje emisije štetnih gasova. Slično tome, postrojenja u Nemačkoj predstavljaju model održive prakse u evropskim ruralnim sredinama, kombinujući ekonomske koristi sa zaštitom prirode.

Izvor: Bolja zemlja

Ovi primeri ukazuju da biogasna postrojenja nisu samo odgovor na energetske potrebe, već i ključni faktor lokalnog razvoja i zaštite životne sredine. Izgradnja ovih postrojenja omogućava otvaranje novih radnih mesta, smanjenje zagađenja i podržavanje lokalne ekonomije. Kroz lokalne inicijative i investicije, biogasna postrojenja doprinose obnovi ruralnih sredina i pružaju trajne koristi za lokalne zajednice.

Biogas i manjak regulative

Stefan Rauh, glavni operativni direktor nemačkog Udruženja za biogas, je svojevremeno naveo da u Nemačkoj postoji mnogo primera dobre prakse po pitanju aplikacije biogasnih postrojenja. „Postoji zaista veliki broj dobrih praksi. Počevši od veoma fleksibilnih postrojenja koja obezbeđuju električnu energiju kada je to potrebno. Naročito u vremenima velike potražnje i niske proizvodnje energije od vetra i sunca. A sa druge strane postrojenja koja nadograđuju biogas u biometan. Ovaj biometan se koristi za defosilizaciju transportnog sektora koristeći ga kao gorivo u automobilima, kamionima, autobusima, traktorima…“, veli Rauh.

Image by Freepik

Nedavno je održana konferencija o proizvodnji biogasa u partnerstvu između Nemačke asocijacije Biogas i našeg Udruženja za Biogas. Lidija Carević, menadžerka Udruženja Biogas Srbija i koordinatorka projekta sa Fachverband Biogas e.V., je istakla značaj ovih tema.

„Ostaci iz poljoprivredne proizvodnje ne treba da posmatramo kao otpad, već kao vrednu sirovinu koja, u biogas postrojenjima, dobija novu, ekonomsku vrednost, kroz proizvedenu električnu i toplotnu energiju ili zeleni metan – biometan,“ istakla je, između ostalog, Carević.

Izvor: Blic