Rasadnici cveća prolaze kroz period „mrtve sezone“, koja nije uzrokovana letom ili godišnjim odmorima, već činjenicom da se sezonsko cveće sadi u proleće i jesen. Međutim, aktivnost u plastenicima i na poljima gde se proizvodi rezano cveće je intenzivna, kao i u cvećarama, gde se cveće kupuje za različite prilike kao što su svadbe, rođendani, sahrane i pomene.
Na domaćem tržištu dominira uvozno cveće iz Holandije, koje je skuplje, dok cveće iz Grčke i Turske nudi nešto niže cene. Cene u cvećarama variraju: jedan gerber košta oko 200 dinara, mini gerber 150 dinara, ruže se prodaju za 300 do 400 dinara, običan ljiljan za 500 dinara, dok kraljevski ljiljan može koštati do 1.000 dinara. Cena buketa zavisi od vrste cveća i njegove veličine; buketi sa tri cveta koštaju oko 1.500 dinara, dok oni sa kraljevskim ljiljanima mogu dostići cenu od 2.000 dinara. Neki buketi mogu premašiti cene od 6.000 do 7.000 dinara, što je vidljivo na sajtovima cvećara.
Kupcima se cene često čine visokim, ali Savo Vajić iz kompanije Total green smatra da to nije slučaj, jer cene rezanog cveća prate druge troškove, poput troškova u kafićima. On dodaje da u Srbiji ne postoji navika kupovanja cveća kao na zapadu, gde su gužve u cvećarama prisutne samo za 8. mart, Dan žena. Zbog toga cvećare često rade na ivici egzistencije, s tim da samo jedna do dve cvećare posluju dobro, dok ostale jedva opstaju.
Cveće naše (ne)sreće
Skoro celokupna ponuda rezanog cveća na domaćem tržištu dolazi iz uvoza. Proizvodnja cveća u Srbiji se ne širi zbog klimatskih uslova i napornog fizičkog rada koji zahteva ova delatnost. Više od 90 odsto ponude u cvećarama dolazi iz Holandije, Italije i Francuske, gde je kvalitet proizvodnje daleko iznad domaćeg. U poslednjih nekoliko godina, vlasnici cvećara su počeli da nabavljaju cveće i iz Grčke i Turske, po nešto nižim cenama. Cene cveća su takođe podložne promenama zbog troškova transporta i cena goriva.
Kristina Zarić iz Vašica kod Šida, koja proizvodi rezano cveće u plastenicima, dala je izjavu za medije. Ona naglašava da je za uspešnu proizvodnju cveća potrebno znanje i nega. To znanje, apostrofirala je, uključuje troškove za pesticide, ishranu, održavanje, pakovanje i distribuciju. Prema njenim rečima, domaći kupci preferiraju veliko cveće koje omogućava dobru popunjenost buketa. Potražnja za cvećem varira u zavisnosti od godišnjeg doba, praznika i temperature, što čini ovu delatnost izazovnom. Ipak, uspeh zavisi i od samih proizvođača, koji moraju da posvete pažnju i trud kako bi postigli najbolje rezultate.
Kristina Zarić ističe da je domaće cvećarstvo na niskom nivou kada je reč o primeni nauke i novih tehnologija. Ona napominje da država ne prepoznaje cvećarstvo u pogledu subvencija. Dok se mogu dobiti podsticaji za navodnjavanje i podizanje plastenika, nedostaju podrške specifično za cvećarstvo, poput subvencija za sadni materijal.
Izvor: Agropress
