11343332030786304548

Drosophila suzukii registrovana i u malinama i borovnicama!

Link kopiran u privremenu memoriju!

Štetočina Drosophila suzukii je registrovana i unutar atara okoline Užica. Kako naši čitaoci dobro znaju, treba delati brzo i pametno. Štaviše, za sve naše čitaoce, upućujemo vas na naš prethodni članak o ovoj štetočini, gde su vam sve nužne instrukcije o iskorenjivanju iste. No, ovaj put se Drosophila suzukii javila dalje od Šapca i Čačka. Istražimo slučaj.

Izvor: Shutterstock/Tomasz Klejdysz

Gde je sada Drosophila Suzukii?

U oblasti koju pokriva PIS regionalni centar Užice, zasadi malina su u fazi početka sazrevanja ploda i semena (BBCH 81-85), dok se zasadi borovnica nalaze u fazi početka do napredovanja sazrevanja ploda (BBCH 81-85). Praćenje prisustva Drosophila suzukii sprovodi se u zasadima malina, kupina, borovnica i trešnje. Prvi ulov ove štetočine zabeležen je na lokalitetu Sevojno u zasadu trešanja.

Kako navodi Ljuba Bugarinović Diplomirani inženjer zaštite bilja PSSS Užice, berba jednorodnih sorti malina i borovnica je započela na teritoriji opština Užice, Bajina Bašta i Požega. Preporuka proizvođačima je da budu pažljivi i prate prisustvo ove štetočine, preduzimajući sve moguće mere kontrole kako bi se smanjila brojnost i predupredile eventualne štete.

Foto: Pixabay

Kako protiv iste?

Ova štetočina je vrlo plodna, apostrofira Bugarinović. Ženka koristi snažnu testerastu legalicu da napravi zarez na kožici ploda i polaže jaja u zdrave plodove koji su u fazi promene boje. Larve se hrane unutar ploda, što uzrokuje da zaraženi plodovi postanu mekani i brzo propadnu. Indirektne štete nastaju od sekundarnih parazita poput gljivica i bakterija koje infestiraju zaražene plodove i dovode do raznih truleži.

Preventivne mere su ključne za kontrolu štete i očuvanje zdravlja biljaka u zasadima, ističe Bugarinović. Od preporučenih mera, on navodi sledeće:

  • Korišćenje klopki za izlovljavanje odraslih jedinki, poput plastičnih flaša sa rupicama, u koje se stavlja mešavina crnog vina i jabukovog sirćeta u odnosu 1:1 sa nekoliko kapi deterdženta.
  • Postavljanje klopki duž ivica zasada, ali i unutar redova.
  • Redovna berba kako bi se zreli plodovi brže uklonili sa parcele, uz uklanjanje zaraženih i trulih plodova.
  • Sanitarna kontrola gajbica i druge opreme za berbu kako bi se sprečio transport plodova sa larvama u različite regione.
  • Održavanje ivica parcela i uklanjanje korovskih biljaka koje mogu biti domaćini ovoj štetočini.
  • Postavljanje insekatskih mreža radi zaštite zasada od štetočina.

Izvor: Dobro jutro

Tagovi