Povećanjem obima i izmenom proizvodne strukture poljoprivredne proizvodnje uz donošenje i primenu adekvatnih mera poljoprivredne politike, posebno u domenu finansiranja proizvodnje namenjenu izvozu, moguće je za period od šest do deset godina povećati izvoz agrara na 8-10 milijardi dolara, izjavio je agroekonomista Vojislav Stanković.
Dobra vest za poljoprivrednike: Izmene po pitanju podsticaja po hektaru!
On ističe da su osnovni preduslovi za povećanje proizvodnje i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda pre svega makroekonomska stabilizacija (cena, kursa i privrednog rasta), monetarne i poreske politike, politike deviznog kursa, odnosno politike kojom se utiče na proizvodnju, spoljnu trgovinu i kretanje kapitala i politike stranih ulaganja, kao i uključivanje Srbije u međunarodne institucije i integracione procese – Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i EU.
– Spoljnotrgovinsku razmenu Srbije robama poljoprivredno-prehrambenog porekla u dosadašnjem periodu karakteriše ostvarena vrednost izvoza u visini između 2,9-4,1 milijardu dolara, sa dostignutim udelom u izvozu privrede 15-20 odsto. Istovremeno, ostvarena je dosta visoka vrednost uvoza u visini 1,5-2,3 milijarde dolara, po godinama, uz dostignuti udeo od oko 10 odsto u ukupnom robnom uvozu privrede – ističe Stanković.
Stručnjaci upozoravaju: Vreba opasnost za rod, zaštite voće u fazi cvetanja!
On naglašava da se realizovani rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenim proizvodima karakterišu i suficitom koji iznosi u pojedinim godinama i 1,6-1,8 milijardi dolara uz stopu pokrivenosti uvoza izvozom od 180 odsto.
Posmatrano po zemljama namene u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda više od 90 odsto ostvarene vrednosti izvoza realizuje se na tržišta dvadeset zemalja, pri čemu gotovo ceo udeo se odnosi na tržišta EU, BiH, i Severne Makedonije.
Poslednjih godina je sve značajniji udeo zemalja Jugoistočne Evrope sa kojima postoji sporazum o slobodnoj trgovini.
– U izvozu dominiraju žita, voće, duvan i prerađevine, jestivo ulje, dok su na uvoznoj strani pored grupe tzv. nekonkurentnih proizvoda (kafe, začina, citrusnog voća i proteinskih stočnih hraniva) zastupljene i značajne količine, voća i povrća, duvana i prerađevina, konditorskih proizvoda i dijetetske hrane – napominje Stanković.
– Srbija je u 2020. godini realizovala izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u visini 4,14 milijardi dolara, što predstavlja rekordan rast izvoza po stopi od 14,4 odsto, uz istovremeno, realizovan uvoz u visini od 2,3 milijarde dolara, uz stopu rasta od 8,8 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u 2020. godini beleži rast od 20,5 odsto odnosno za 312 miliona dolara je veći u odnosu na 2019. godinu i iznosi 1,84 milijarde dolara – istakao je Vojislav Stanković.
Počnite predsetvene pripreme, ali ne žurite sa setvom kukuruza
Izvozni potencijal – od žitarica do duvana i lekovitog bilja
Srpska poljoprivreda je i proteklih godina pokazala da može da bude veoma značajan element održivog privrednog rasta ali i daljeg rasta izvoza srpske ekonomije. Agrar je pokazao svoje potencijale i tokom pandemije korona virusa. Naime, u prošloj godini ostvaren je izvoz od više od četiri milijarde dolara, dok prognoze pojedinih agroekonomista govore da bi on mogao da bude i znatno veći.
Na osnovu raspoloživih kapaciteta i mogućnosti boljeg korišćenja rezultata naučno-tehnološkog progresa, istraženosti svetskog tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda objektivno je moguće proizvesti dovoljne količine kvalitetnih proizvoda za obezbeđenje prehrambene sigurnosti stanovništva, strateške rezerve i značajnih viškova za izvoz, kaže Stanković.
Projekcije za narednih 6-10 godina govore da bi Srbija mogla da napravi značajan iskorak u izvozu poljoprivrednih proizvoda.
Tako se procenjuje da bi Srbija mogla da izvozi oko milion tona pšenice sa orijentacijom na tržišta Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Alžira, Maroka, Egipta, i nekih zemalja Dalekog istoka (Kina) ukoliko bi se pronašle mogućnosti kompenzovanja transportnihn troškova.
Iskoristimo potencijal svake parcele uz DEKALB® hibride kukuruza
Što se tiče kukuruza, potencijal je oko oko 4-5 miliona tona merkantilnog i oko 30.000 tona semenskog kukuruza. Moguća tržišta su , Ukrajina i još neka od bivših republika Sovjetskog saveza, zatim Bugarska Rumunija i Kina.
Za suncokretovo seme i ulje potencijal je oko 200 hiljada tona, a tržišta su pre svega bivše jugoslovenske republike, zemlje Evropke, uključujući i Rusku federaciju, dok je potencijal izvoza soje, semana i ulja oko 100 tona.
Interesantna je procena da bi se od izvoza prerađevina od duvana moglo prihodovati oko 500 miliona dolara u izvozu na evropskim tržištima, pre svega na tržištu Ruske federacije.
Jedna od bolnih tačaka srpske poljoprivrede je stočarstvo i dugogodišnja tendencija smanjivanja stočnog fonda. i pored toga postoji potencijal za izvoz mesa.
Kada su u pitanju živa junad i juneće meso, izvozni potencijal se procenjuje na oko 50.000 tona na tržištima EU- Italije i Grčke, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Ruske Federacije i zemalja Srednjeg Istoka.
Potecijal izvoza živih ovaca je oko 5.000 tona sa orijentacijom na arapska tržišta i bliska arapska tržišta, dok je potencijal izvoza kvalitetnog jagnjećeg mesa oko 6.000 tona sa orijentacijom na tržišta ovčijeg mesa – 6.000 tona kvalitetnog jagnjećeg mesa sa orijentacijom na tržišta Italije, Grčke, Švajcarske i nekih zemalja Srednjeg Istoka.
Potencijal izvoza konzervisanog mesa procenjuje se na oko 40.000 tona i to pre svega na tržištima SAD (kuvana šunka i svinjsko meso u limenkama) i EU, Ruske Federacije i Ukrajine.
Voće, posebno smrznuto, poslednjih godina je bilo značajan izvozni adut srpskog agrara. Procene govore da bi od izvoza voća, povrća i prerađevina Srbija mogla da ostvaruje izvoz od oko 800 miliona dolara pre svega na tržištima EU (Nemačka, Austrija, Italija, Velika Britanija).
Isto tako, poslednjih godina vidljiv je napredak u segmentu proizvodnje vina u Srbiji. Tako procene govore da bi moglo da se izvozi i do 40.000 tona vina na tržišta pre svega Nermačke, SAD, Japana, Kanade…
Interesantna je i projekcija da bi od izvoza lekovitog bilja i šumskih plodova Srbija mogla da inkasira i do 100 miliona dolara, i to pre svega na tržištu SAD, ali i Austrije, Italije, Nemačke.
Isto tako, organska proizvodnja u Srbiji beleži kontinuirani rast, kako proizvodnje tako i izvoza. Procene govore da bi od izvoza proizvodi organske poljoprivrede mogao da se ostvari prihod od oko 100 miliona dolara. U prošloj godini, izvoz organskih proizvoda bio je vredan oko 37 miliona evra.
Kako je ukazao Vojislav Stanković, brži razvoj izvozno usmerene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije zahteva primenu koncepta održivog razvoja poljoprivrede, tehničko-tehnološku modernizaciju, unapređenje organizacije rada i ukupne organizovanosti ovih delatnosti, uključujući dugoročne i povoljne mere poljoprivredne politike.
Izvor: Biznis.rs