Već smo ranije pisali kako je dunja ove godine rodila za nijansu manje nego inače, i uspostavili smo da je ervinija glavni krivac za ovaj dunjevni lebensraum. A sa nama se, doduše u intervjuu za „Dobro jutro“, slaže i Zoran Stanojlović.
Ovaj voćar iz Ćuprije je u svojim izjavama lamentirao manjak prinosa i višak ervinije. Sa svojih 38 godina i 820 stabala dunje čiji međunarodni pasoš pominje Leskovac i Vranje, Stanojlović može da se komotno pohvali uspešnom uzgoju voćnih bolesti. Kako zdušno ističe, ni u jednoj sezoni do sada nije bilo ovolike imigracije ervinije.
„Nije uopšte bilo roda jer je ceo voćnjak bio zahvaćen ervinijom. To je bolest koja se javlja u zasadima dunje i kruške i za koju nema leka, nema preparata koji može da je suzbije. Porede je sa kancerom, jer ubija imuni sistem voćki i onda su podložnije čađavoj pegavosti. Može samo preventivno da se deluje da ne bi došlo do bolesti. Ja sam primenio sve preventivne mere i zato mi je bilo neverovatno da sam problem primetio u maju, samo što je izbio list, do cvetanja još nije ni došlo, a bolest najčešće ulazi preko cveta. Nosio sam na analizu i stručnjaci su mi potvrdili da je reč o erviniji“, vidno blago nezadovoljan veli Stanojlović.
O dunji i rodu iste
U većim voćnjacima često se javlja ova oboljenja koja dovodi do sušenja grana i lišća, kao i pucanja kore na stablima, posebno na određenim mladim voćnim sadnicama. „Međutim, fenomen je da se ona pojavila u maju i to što je stradalo svako stablo, kao da je poprskano ovom bakterijom. Ubrzo sam video da se ona u isto vreme pojavila širom Srbije. Do bolesti je najverovatnije došlo usled neprekidnog smenjivanja kiše i sunca i velike vlage,“ u nastavku izjave otvoreno nadodaje voćar iz Ćuprije.
Kako sam ističe, očekuje ga anti-zarada od bezmalo 350.000 dinara. Dotičnu sumu, koju, podsećamo, neće vratiti, je uložio u redovne tretmane zasada i tretmane nakon pojave ervinije. „Kada sam video šta se dešava krenuo sam sa jakim tretmanima da bih zaštitio stablo, kada već nemam plodove. Koristio sam aminokiseline i sve što su mi rekli stručnjaci za zaštitu voća. Sačekao sam kraj vegetacije i isekao sve što je propalo. Neka stabla sam morao da povadim, otprilike desetak,“ rezignirano komunicira Stanojlović.
Dunja ne zahteva mnogo, a daje taman
Prošle godine, ovaj voćar je imao peh, vezan za dunje naravno. Naime, kako prenosi, neko mu je preko noći obrao i naprasno odneo gotovo polovinu roda od oko 18 tona, bez obzira na neminovnu i bespogovornu činjenicu da mu je dunjar ograđen. Ogradom. „Ove godine sam kupio kamere kako bih ih postavio na parceli i nekako se odbranio od lopova, ali je, na žalost, priroda učinila svoje, pa nije bilo roda,“ pomalo setno se priseća Stanojlović.
Prema sagovornikovom uvek skromnom mišljenju, najbolji rod je imao pretprošle godine, kada je ubrao 23 tone voća i prodao ga destilerijama. Za uzgoj dunje se rešio jer, naravno, ne zahteva preveliki rad. U svom dvorištu u Ćupriji ima dunju koju je njegov deda posadio 70-ih godina prošlog veka i koja iz nekog razloga još lepo rađa. Ponet plemenitim gestom dede, i sam se uželeo uzgoja ovog voća.
„ako sam po struci diplomirani ekonomista, nisam želeo da zapustim dedino imanje od 1,6 hektara u Ivankovcu kod Ćuprije. Za dunju sam se odlučio jer ne traži prevelik rad. Nije mi potreban skladišni prostor, ni hladnjača. A zasad je dugovečan. Dunja počne da rađa posle treće godine, a pre dve godine imao sam odličan rod i baš sam bio iznenađen. Za ovom krupnom voćkom postoji velika potražnja, može i da se preradi u rakiju -za svoje zasade izabrao je domaće sorte koje su se odlično pokazale“, uz izvesnu dozu ponosa navodi Stanojlović.
Izvor: Dobro jutro
Pogledajte i: Ervinija, iliti bakteriozna plamenjača – kako je prepoznati i šta raditi?
