Predstavnici Republike Srbije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) potpisali su danas u Budimpešti sporazum o ključnim oblastima saradnje. Potpisnici sporazuma su ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković i zamenik regionalnog predstavnika FAO Nabil Gangi.
„FAO srećan da nastavi saradnju sa Srbijom“
Kako navodi zamenik predstavnika Gangi, u proteklih osam decenija Organizacija je oduvek bila posvećeni partner u transformaciji sektora hrane i poljoprivrede. „FAO je srećan zbog toga što će nastaviti saradnju sa Republikom Srbijom i pružiti tehničku ekspertizu u oblastima obuhvaćenim novopotpisanim Programskim okvirom,“ naglasio je.
Ministarka Tanasković je naglasila da Srbija teži ka održivoj, inovativnoj i inkluzivnoj poljoprivredi i proizvodnji hrane. „Srbija ostaje posvećena kontinuiranom partnerstvu sa FAO kako bi ostvarila zajedničke ciljeve,“ istakla je Tanasković. „Prioritet saradnje Srbije i FAO će biti ublažavanje nepovoljnih efekata trenutnih modela proizvodnje i potrošnje na našu životnu sredinu i zajednice, kao i jačanje otpornosti ruralnih zajednica.“ Dodala je i da će saradnja omogućiti bržu adaptaciju agrara, te sistema hrane i sektora šumarstva na sve izazove koje donose prirodne katastrofe i nagle klimatske promene.
Potpisnici sporazuma će zajedno raditi na uspešnom usvajanju i implementiranju ambicioznijih strategija za klimatske promene, koristeći višestrani pristup. Deo aktivnosti saradnje uključiće rad na smanjenju nepovoljnih efekata trenutnih proizvodnih modela i potrošnje. Uz pružanje podrške ruralnim zajednicima, povećaće se otpornost na šokove i unaprediti adaptacija agrara i šumarstva na nepredvidive situacije. Pritom, ubrzaće se napredak održivog upravljanja prirodnim resursima.
Priprema agrara za klimatske nepogode
Poljoprivredni, šumarski i ribarski sektori u Srbiji generišu oko 9,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Sudeći po trenutnim podacima, ovi sektori su zaslužni za 14,5 odsto zaposlenja, a u ukupnom izvozu učestvuju sa 18 odsto. Adekvatnoj poljoprivrednoj proizvodnji pomažu dobra klima i plodno zemljište, čega definitivno ima u Srbiji. Međutim, niz problema nazaduje progres u ovom polju. FAO navodi sledeće kao ključne:
- Fragmentirana struktura farmi
- Opadajući biodiverzitet
- Društvene i ekonomske nejednakosti
- Negativni demografski trendovi.
Srbija je zemlja koja je podložna prirodnim katastrofama i klimatskim promenama. Među najčešćim i ekonomski najznačajnijim spadaju poplave, oluje, suše, klizišta i zemljotresi. Zbog dotičnih je ekološka održivost jedan od najvažnijih prioriteta države, ističu oba potpisnika sporazuma.
Organizacija se obavezala da će pomoći Srbiji na nekoliko načina:
- Podrška izgradnji kapaciteta nacionalnih institucija i poljoprivrednika u različitim oblastima
- Podrška u razvoju politike i transferu tehnologije, znanja i veština stručnjaka lokalnim proizvođačima
- Aktivna promocija dobre poljoprivredne prakse i inovacije (uz posebni akcenat na žene proizvođače, te mlade poljoprivrednike iz ruralnih sredina i druge ranjive grupe)
- Dugoročna zaštita prirodnih resursa sa krajnjim ciljem održivog rasta koji će odgovoriti na potrebe budućih generacija.
Među najvažnijim elementima saradnje Srbije i FAO-a navodi se Poboljšano upravljanje šumama, povećana dekarbonizacija sektora, te mobilizacija resursa, rešavanje degradacije i zagađenja zemljišta, i na koncu praćenje zemljišta. Razvoj nacionalne strategije i akcionih planova za životinjske genetske resurse i implementiranje programa za genetsku konzervaciju će takođe videti napredak usled saradnje potpisnika sporazuma.
Izvor: RTV
Pogledajte i: FAO: Pomoć Srbiji oko sanacija štete
