Naslovna Vinogradarstvo i proizvodnja vina Izvor srpskog vina: realno stanje stvari

Izvor srpskog vina: realno stanje stvari

61
0

Deluje kao da je došlo 5 minuta srpskog vina na svetskoj pozornici. Naime, kao zemlja, imamo nameru da preplavimo kinesko tržište istim, pretežno zahvaljujući postepenom smanjenju carina. Međutim, statistika pokazuje da kontinuirano opadamo u proizvodnji i izvozu vina iz godine u godinu.

Izvor: Dobro jutro, Poljoprivredno gazdinstvo Cvejić

Prema istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, proizvodnja vina u Srbiji se kontinuirano smanjuje u poslednjih pet godina. Uz to, kako se u rezultatima istraživanja ističe, Kina je tokom istog perioda bila peto najveće tržište za izvoz srpskih vina, gde je prosečno izvoženo 319.000 litara godišnje po ceni od oko 3,8 dolara po litru.

Tokom proteklih pet godina, prosečna cena izvoza je bila 1,6 dolara po litru, a analiza pokazuje da je vino najniže cene prodato u Rusiji, gde se nalazi više od polovine ukupnog izvoza srpskog vina. Kada je reč o izvozu vina na tržište EU, Srbija nije dostigla kvote koje su predviđene Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, pa se vino izvozi pod carinskim tarifama.

Photo by Timothé Durand on Unsplash

Iz izveštaja se može zaključiti da je izvoz srpskog vina u Kinu tokom poslednje dve decenije porastao sa 80 na 380.000 litara, pri čemu se uglavnom prodaju vina visokog kvaliteta po ceni od oko sedam evra po boci, a kineski potrošači su spremni da plate više za naše vino.

Ne znamo ni koliko vinograda imamo

Pre nego što naše vino dospe na kinesko tržište, važno je utvrditi tačne podatke o površinama pod vinogradima, broju proizvođača grožđa i vina, kao i ukupnoj proizvodnji vina, s obzirom na to da postoje različiti izvori podataka.

Image by Reinhard Thrainer from Pixabay

Prema Republičkom zavodu za statistiku (RZS), više od 20.000 hektara zemlje je pod vinovom lozom. Pritom, oko 80.000 poljoprivrednih gazdinstava se bavi proizvodnjom grožđa. Od njih, smatra se da je preko 47.000 registrovano u Ministarstvu poljoprivrede. Prema ovim podacima, Srbija godišnje proizvede oko 160.000 tona grožđa. Podsećanja radi, 2022. godine je poslovalo 430 proizvođača vina registrovanih za promet.

S druge strane, drugi izvori navode da je ukupna površina pod vinogradima u Srbiji, prema Registru vinograda, oko 6.500 hektara, koji obrađuje 4.618 proizvođača grožđa. Za proizvodnju vina registrovano je 424 proizvođača.

Izvor: Rubin

Prema autorima studije, ukupna godišnja proizvodnja vina iznosi skoro 30 miliona litara. Ali ističu da ni ta brojka nije pouzdana. Naposletku, zdušno se procenjuje da su količine koje proizvode mali proizvođači znatno veće. Iako Srbija ima kapacitete za proizvodnju oko 70 miliona litara vina, u istraživanom periodu (2018-2022) zvanična proizvodnja je bila prosečno 24,6 miliona litara godišnje. Tada je beležila značajan pad od oko 7,5%.

Popularnost vina u Srbiji ne jenjava, barem ako pitate plebs

Poslednjih meseci, vino je bilo u centru pažnje u domaćoj javnosti. Počelo je od rasprava o tome da li nedavno završena „Vinska vizija otvorenog Balkana“ postaje svetski sajamski događaj. A nastavilo se preko spekulacija o tome koliko će litara našeg vina u budućnosti konzumirati Kinezi. Naposletku, tržište se otvorilo zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom.

Izvor: Rubin

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je povodom toga izjavila da država možda očekuje najveći podsticaj od izvoza ovog proizvoda, s obzirom na to da se trenutno na kineskom tržištu vino oporezuje carinom od 42%. Ali nakon pet godina postepenog smanjenja, očekuje se potpuno ukidanje carinske stope, veli ona.

Vino jeftino i u izvozu

Zahvaljujući malim privatnim vinarijama, kvalitet vina u poslednjih deset godina znatno je unapređen. Međutim, u Srbiji postoji samo nekoliko vinarija koje godišnje flaširaju između 500.000 i 50.000 boca vina, dok ostale imaju znatno manje proizvodne kapacitete.

Photo by Hermes Rivera on Unsplash

Ovo znači da je mali broj proizvođača sposoban da redovno izvozi veće količine vina. A to dovodi do situacije da se plasman na strana tržišta svodi na manje količine bez kontinuiranog prisustva, kako se navodi u istraživanju.

U poslednjih pet godina, Srbija je prosečno izvozila oko 11,5 miliona litara vina godišnje, pri čemu se izvoz smanjivao prosečno za 0,8%. Na globalnom nivou, Srbija zauzima 35. mesto sa udelom od 0,09%, dok je njen udeo na evropskom tržištu nešto veći, iznoseći 0,13%.

Foto: Freepik/v.ivash

Prosečna vrednost izvoza vina iz Srbije iznosila je 18,7 miliona dolara godišnje. Beležila je rast od preko 3%, uglavnom zbog povećanja izvoznih cena. Podsećamo, dotične su dostigle 21,1 miliona dolara u 2022. godini. Prosečna cena izvoza po litru kretala se oko 1,6 dolara i zabeležila je rast od preko 4%, dok je prethodnih godina skočila na 3,6 dolara po litri.

Srpsko vino još uvek nije steklo prestiž na svetskoj vinskoj sceni, te se stoga izvozi po relativno niskim cenama. Cene stonih varijanti su prilično skromne, dok se premijum proizvodi kreću između šest i 12 dolara po boci. Istraživanje je pokazalo da je kvalitet ovog proizvoda poslednjih godina u opadanju, iako ne značajno, što umanjuje konkurentsku poziciju Srbije na tržištu.

Izvor: Nova ekonomija

Prethodni tekstOdržano predavanje „Značaj pčela u zaštiti životne sredine“
Sledeći tekstBio4kampus: korak ka savremenijoj poljoprivredi