Na temu izvoza ovaca iz Srbije prokomentarisao je i naš eminentni novinar sa višegodišnjim iskustvom Branislav Gulan. Kako ističe, skoro je zanemarljiv broj ovaca u Srbiji u odnosu na uslove koji postoje za njihov uzgoj. „Poljoprivrednici u Srbiji gaje oko 1,7 miliona ovaca, a pre dvadesetak godina bilo ih je milion više. Mi idemo unazad umesto da gajimo i proizvodimo ono što je traženo i gde bismo mogli dobro da zaradimo. To nije slučaj samo sa ovcama, koje nema ko da čuva, niti šiša, a i kad se ošišaju bacamo vunu jer ne znamo kako da je iskoristimo, niko neće da je kupi,“ apostrofirao je Gulan.
Podsticaji i uzgoj ovaca
U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2014- 2024. ovčarstvu je posvećeno tek par pasusa. Statistika o uzgoju ove životinje se oslanja na podatke do 2012. godine, ističu poljoprivrednici. Potpredsednik Udruženja uzgajivačka romanovske rase ovaca Darko Pavlović se dotakao ove teme. On kaže da bi mogao, na osnovu potražnje, da proda mnogo ovaca kupcima iz inostranstva. Nažalost, kako ističe, jedva ima mogućnost da se na gazdinstvu kraj Uba brine o stadu od 100 grla, koliko trenutno ima.
„Borim se da zadržim stado, pomažu mi supruga i sin. Ali pitanje je koliki će još trajati ta borba jer računica pokazuje da bi prosečna porodica mogla da živi od ovčarstva, trebalo bi da ima bar 200 ovaca i da za njih priprema hranu, na oko 15 hektara oranica. Pokušavamo nešto da uradimo preko našeg udruženja koje ima 17 članova sa 2.000 ovaca, da se organizujemo i sami izvozimo. Izrael je tržište koje traži naše ovce, uglavnom jagnjad ne stariju od šest meseci. Ali i kad bismo sve uslove obezbedili, ne znamo kako ćemo naći čobane“, lamentira Pavlović.
Kako on naglašava, državni podsticaji od 7.000 dinara po ovci su solidni. Isto je potvrdio i za podsticaje od 2.000 dinara po jagnjetu u tovu. Međutim, apostrofirao je, trebalo bi da budu veći ako je cilj da se izvoz intenzivira.
Izvoz živih grla komplikovan posao
Milenko Đurđević, vlasnik Industrije mesa „Đurđević“, kaže da se ne bavi izvozom živih ovaca. Kako ističe, to je „komplikovan posao“ i nije lako nabaviti tu stoku. „Izvozim najviše svežeg ovčjeg mesa u Hrvatsku, Italiju i Rumuniju, jer kratko traje transport, a za dalja tržišta može da se transportuje samo zamrznuto meso, ali onda ne možemo da budemo konkurentni sa izvoznicima sa Novog Zelanda i iz Australije,“ veli on.
Prema njemu, izvoz bi bio intenzivniji da ima više ljudi koji se bave ovim poslom. „Živa jagnjad iz Srbije se traže u Makedoniji, Albaniji, Izraelu, ali bi veće količine mogle da odu i u Liban i Libiju. Tim izvozom se uglavnom u Srbiji bave stranci, ljudi iz tih zemalja, koliko znam na tri imanja, koji dobro poznaju tržište i organizuju transport životinja brodom,“ apostrofirao je. Dotična imanja, saznajemo, su u Temerinu, te Kušiljevu kod Svilajnca i Adorjanu kod Kanjiže.
Izvor: AgroTV
Pogledajte i: Izvoz ovaca, prvi deo: Srbija izvozi više grla od Nemačke i SAD-a, Izvoz ovaca, drugi deo: detaljna statistika
