Profesor Zoran Keserović objasnio je za emisiju “Dobro jutro” da krajem jula i početkom avgusta počinje diferenciranje i formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. On je istakao da, ukoliko kajsija obilno rodi jedne godine, često se slabo pripremi za sledeću sezonu. Profesor Keserović je dao savete o tome kako pripremiti kajsiju i čime je tretirati nakon berbe.
„Sreća je ove godine da je malo ranija berba, jer će se sada hranljive materije usmeriti u pravcu diferenciranja cvetnih začetaka. Bilo bi dobro da se uradi mala zelena rezidba, kako bi se hranljive materije usmerile u pravcu obrazovanja cvetnih začetaka“, naglasio je Keserović.
Šta kajsija zahteva nakon berbe? Edicija 2024
Prema njegovim rečima, dodavanje fosfornih đubriva zasadima kajsija je još jedan metod da se postigne željeni rezultat. „Drugi način je, tamo gde postoje sistemi za navodnjavanje fertiligacijom, važno je u ovom momentu dodati fosforna đubriva, rastvorljiva, koja utiču na obrazovanje cvetnih začetaka. Ono što savetujem u ovako stresnim uslovima, kad imamo nagle promene temperature, je da se koriste preparati na bazi algi, aminokiselina i to Agroptim zenit sa kojim ćemo odmah posle završetka berbe uraditi jedno tretiranje. Ide, obično, dve litre po hektaru“, dodao je Keserović.
Ukoliko se koristi zajedno sa sredstvima za zaštitu, navodi stručnjak, treba odraditi jedno zaštitno prskanje jer je važno sačuvati lisnu masu. Na taj način, dodaje on, bi se cvetni začeci za sledeću godinu obrazovali. Ako ide sa zaštitnim sredstvima onda ide od 1l do 1.5l po hektaru.
Kombinacija ključna
Profesor Zoran Keserović preporučuje da će ti zasadi pokazati izuzetnu bujnost. Savetuje da se primeni zelena rezidba, s minimalnim đubrenjem, jer će stabla dobro da se pripreme za sledeću godinu. S obzirom na to da ove godine nisu dala rod, očekuje se visok rod sledeće godine, pa bi trebalo da se primeni intenzivnija rezidba. Profesor Keserović ističe da je važno izabrati pravi lokalitet prilikom podizanja zasada, kao i da je greška proizvođača u tome što insistiraju na kasnocvetnim kajsijama.
U nastavku izjave, preporučuje kombinovanje ranocvetnih i kasnocvetnih sorti. Ranocvetne su ove godine dobro rodile, mada su kasnije bile pogođene mrazom. Ali na lokalitetu Mala Remeta očekuje se umerena rodnost. Naglašava da je bitno birati sorte prilagođene agroekološkim uslovima, poput NS4 i NS6. Prema njegovim izjavama, te sorte su se pokazale kao odlične za naše podneblje. Upozorava da stranooplodne sorte, poput Bude, mogu imati izazove s monilijom ako se ne zaštite dobro. Pritom je sorta Jelena pokazala visoku otpornost i smatra se jednom od najboljih sorti u Srbiji.
Izvor: Dobro jutro
