Naslovna Zdrava Hrana Kako obezbediti dovoljno kvalitetne hrane u Srbiji?

Kako obezbediti dovoljno kvalitetne hrane u Srbiji?

315
0

Stalno povećanje broja stanovnika i njihovih potreba nameće izazov kako obezbediti dovoljno kvalitetne hrane. Pritom je tu kao problem i kontinuirano smanjenje obradivih površina poljoprivrednog zemljišta.

Image by etheriel from Pixabay

Eksperti ističu da, iako globalni pristup može pružiti privid stabilnosti u snabdevanju hranom, ozbiljne zemlje ipak usmeravaju politike ka održivosti i dovoljnosti domaće poljoprivrede. Osim brige o vodi, zemljištu i klimi, čuvanje genetičkih resursa i stvaranje novih genotipova prilagođenih domaćim agroekološkim uslovima izuzetno je važno i predstavlja zadatak za nauku. Postavlja se pitanje da li Srbija ima dovoljan broj poljoprivrednih instituta i da li bi trebalo izražavati zabrinutost za prehrambenu sigurnost u ovako nestabilnim uslovima.

Svestranost potrebe za stalnim unapređenjem i uvođenjem najsavremenijih dostignuća u poljoprivredi prepoznata je i od strane naših predaka, koji su pre 140 godina osnovali Institut za krmno bilje u Kruševcu. Kroz dugi niz godina, ova ustanova je menjala nazive, ali je njen glavni cilj uvek bio podizanje nivoa znanja i poboljšanje poljoprivredne proizvodnje.

Izvor: Insittut za krmno bilje Kruševac

Čelnici instituta o kvalitetu hrane i budućim izazovima

Institut za krmno bilje zapošljava 24 radnika, pri čemu polovinu čine stručnjaci – 12 osoba sa doktorskim zvanjem i 5 doktoranada. Na prostoru većem od 3.000 kvadratnih metara nalaze se istraživačke laboratorije, staklenik i objekat za pčelarstvo, dok se proizvodnja sprovodi na otvorenom prostoru od oko 50 hektara. dr Dejan Sokolović, v. d. direktora Instituta za krmno bilje, je upravo jedan od tih stručnjaka.

„Osnovni cilj istraživanja je kreiranje genotipova krmnih travnih i leguminoznih biljaka pogodnih za gajenje u domaćim agroekološkim uslovima, kao i razvijanje tehnologija i tehnoloških rešenja iz oblasti gajenja, proizvodnje i konzervisanja stočne hrane u cilju razvoja održivog stočarstva. Takođe, Institut se bavi proučavanjem tehnologija proizvodnje i dorade semena krmnog bilja i plasiranjem semena na tržište,“ veli dr Sokolović. „Institut se od samog osnivanja bavi proučavanjem prirodnih travnjaka u ravničarskim, brdskim i planinskim rejonima i prvi je u zemlji počeo sa kreiranjem i uvođenjem sejanih travnjaka u praksu.“

Image by Henryk Niestrój from Pixabay

Nacionalni značaj Instituta

Pre više od osam i po decenija, odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, osnovan je Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

Prof. dr Dragana Latković, predsednik Upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ističe da u ovom trenutku Institut ima 540 zaposlenih, od kojih je više od 100 naučnih radnika koji se bave raznim oblastima poljoprivrednih nauka, uključujući biotehnologiju, oplemenjivanje, semenarstvo, fitopatologiju, mikrobiologiju, agroekologiju i agrotehniku. Zahvaljujući njihovom zalaganju i doprinosu poljoprivrednoj nauci, Institut je 2018. godine akreditovan kao Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

„Acuff Food Safety Lab – 52030475970“, fotografisali Ark. Agricultural Experiment Station, licencirano pod CC BY-SA 2.0
Izvor: Wikimedia Commons

Prof. dr Latković objašnjava da je Institut, iako naučni institut, poznat po svom brendu – NS semenu. Ponosni su na stvaranje više od 1.600 sorata i hibrida različitih biljnih vrsta, uključujući ratarske, povrtarske, lekovite biljke, krmno bilje i povrće, od kojih je više od 1.000 priznato u zemljama širom sveta.

Ona dodaje da se NS seme iz Novog Sada koristi na njivama u 33 zemlje, uključujući Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju, Kazahstan, zemlje u okruženju i druge kao što su Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Severna Makedonija, Crna Gora, Iran, Kanada, Argentina, Španija, Kina, Japan itd. Posebno se ponose time što su uspeli da izvezu soju u Kanadu, a domaće seme suncokreta stiglo je čak i do Japana. Prof. dr Latković ističe važnost inovacija u oplemenjivanju suncokreta, navodeći da su broj jedan u svetu u toj oblasti, što čini svaki osmi suncokret u svetu poreklom iz Novog Sada.

Izvor: RTS