Sveža voda je važan resurs koji u svetu ima veoma ograničene zalihe. Prema stručnjacima, 98 odsto vode u svetu je slana voda, a samo dva procenta je slatka voda. Od ta dva procenta 87 odsto se nalazi u ledu i glečerima, dok je 12 procenata u zemlji. Prostom računicom utvrđuje se da je samo jedan procenat dostupan ljudima za piće, što je dovoljan dokaz da je slatka voda jako ograničen resurs.
I moderne i tradicionalne tehnike uzgoja zahtevaju svežu vodu za navodnjavanje. U stvari, oko 70 procenata sveže vode u svetu koristi se u poljoprivredi. Velika potražnja za ovim ograničenim resursom navela je istraživače da potraže načine kako smanjiti količinu sveže vode koja se godišnje konzumira za proizvodnju hrane, prenosi portal Sajens njuz.
Jedno od rešenja koje su smislili je upotreba slane vode za navodnjavanje. Ova nova praksa kombinuje alternativne tehnike koje se koriste u navodnjavanju, gnojenju i upravljanju vodom da bi se zaobišli negativni efekti slanosti na rast i prinos biljaka.
U nedavnoj studiji, istraživači iz Francuske ispitali su uticaj različitih koncentracija soli na fiziološke reakcije i ekspresiju gena paradajza. Iako nije otporan na so poput ječma ili suncokreta, paradajz može podneti dovoljno slane vode da se posadi čak i u primorskim područjima. Istraživanja takođe sugerišu da uzgoj paradajza uz korišćenje razblažene slane vode povećava sadržaj antioksidanata u njima.
Uticaj slane vode na kvalitet ploda
Salinitet (slanost) predstavlja veliki problem u poljoprivredi zbog svog uticaja na produktivnost useva. Studije pokazuju da ona slabi rast i razvoj biljaka putem tzv. vodenog stresa, ćelijske toksičnosti koja se javlja zbog viška unosa natrijuma i hlorida i nutritivne neravnoteže. Slanost takođe izaziva oksidativni stres (preterana proizvodnja reaktivnih vrsta kiseonika) što na kraju može oštetiti biljno tkivo. Zbog toga su poljoprivrednici i istraživači dugo bili ubeđeni da je zemljište pogođeno solju neupotrebljivo.
Nedavna istraživanja su otkrila da je, uprkos visokim koncentracijama soli, takvo zemljište još uvek je obradivo. Usevi otporni na so poput šećerne repe, raži ili šafranike mogu da rastu uz korišćenje zemlje i vode neprimerenih za konvencionalne kulture poput soje, kukuruza ili graška. Ove kulture ne samo da proizvode hranu, gorivo i druge korisne proizvode, već takođe pomažu u rehabilitaciji degradiranog tla. Usevi otporni na so takođe predstavljaju razumno rešenje problema oskudice slatke vode, jer ove biljke mogu da rastu i kada se navodnjavaju slanom vodom.
Francuski istraživači su u svojoj studiji istakli kako slana voda može da poboljša kvalitet povrća poput čeri paradajza. To su dokazali njegovim uzgajanjem u stakleniku koristeći supstrat tresetne mahovine i navodnjavajući ih različitim koncentracijama natrijum hlorida (NaCl). Istraživači su otkrili da su visoke koncentracije NaCl poboljšale ukus čeri paradajza.
S druge strane, niske koncentracije natrijum hlorida izazvale su ekspresiju marker gena koji reaguju na so u čeri paradajzu. To je omogućilo biljci da normalno raste pod slanom vodom i daje bolje plodove.
Na osnovu ovih rezultata, istraživači su zaključili da navodnjavanje razblaženom slanom vodom može poboljšati kvalitet povrća poput čeri paradajza, a da ne ugrozi njegov prinos i rast.