U svojoj izjavi za Blic, klimatolog Vladimir Đurđević se dotakao činjenice da pojedino tropsko voće počinje da uspeva u Srbiji. Ovo je, kako smatraju mnogi, posledica promene klime u našem podneblju. Po njegovim rečima, topli periodi u Srbiji sve više liče na mediteransku klimu umesto na kontinentalnu. U prilog tome ide to da sorte grožđa vrlo tipične za mediteranske oblasti rađaju kod nas, ali nisu davale taj nivo kvaliteta grožđa. Danas vinogradari prave vina od tih sorti koje su podjednako kvalitetna kao vina iz mediteranskih zemalja.
„Vrsta grožđa širaz se mogla i ranije kod nas mogu se uzgajati, ali rod nikada nije mogao da bude kvaliteta da se napravi dobro vino. Poslednji desetak godina klima je toliko promenjena, da neke sorte grožđa koje su bile tipične za Mediteran, sada se i na našim prostorima dobijaju vina podjednakog kvaliteta. I to jeste indirektni dokaz o tome da klima kod nas postaje malo mediteranska“ naglašava Đurđević.
Za sada tropsko voće samo u probranim gazdinstvima
U izvesnim gradovima širom zemlje, građani u svojim dvorištima gaje i egzotično voće. Podsetićemo da mnoga gazdinstva uzgajaju banane i kivije, od kojih pojedini čak i daju plodove. Međutim, Đurđević smatra da ove kulture neće da se tako lako „odomaće“ u srpskom agraru.
„Kod nas ima ljudi koji već godinama proizvode kivi, ne u velikim količinama. I za bananu je teško da da plod, jer traži da bude toplo cele godine. Ima ljudi kod nas imaju u dvorištima banane u raznim delovima Srbije. Znam za slučajeve na Žarkovu, kod Ljiga, Na Novom Beogradu su imali bananu u većoj saksiji ispred kafića“, veli Đurđević.
Kako naglašava u izjavi, banana može da preživi kod nas, ali vreme nije dovoljno dugo toplo da bi dala plod koji je zreo. „U Beogradu su posadili palme, ali opet to su neke palme koje su planinske, zato mogu kod nas da budu bez zaštite“ apostrofira Đurđević.
Agrotehnika ključna stvar
Sekretar za biljnu proizvodnju u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Bogunović smatra da su u klimatskih promenama svi ugroženi, ali da posebno propate agro-proizvođači koji ne primenjuju adekvatne agrotehničke mere. „Onaj ko nema zaštićen zasad, obezbeđen sistem navodnjavanja ili kanalsku mrežu za drenažu terena, oni su ugroženi. Kukuruz koji je potopljen i gde nije mogla voda da ode, on je ugrožen, dok onaj ko je to imao regulisano, nije ugrožen. Isto tako voćnjaci koji nisu imali navodnjavanje u periodu suša su trpeli veće štete. Ili koji nemaju protivgradnu mrežu, takođe su više stradali od oni koji to imaju,“ apostrofirao je Bogunović. Dodao je i da na proizvodnju, sem klime, utiče i izbor biljne vrste. Bitno je i da ste je zasadili na pravom geografskom području, na adekvatno pripremljenom zemljištu i kvalitetu istog sa određenim mikroklimatskim uslovima.
Izvor: Blic
Pogledate i: Klima u Srbiji: Mrazevi i suša najveći problem; Klima u Srbiji: Proizvodnja je na solidnom nivou
