Naslovna Živinarstvo Kokoške, nosivost i sve što živinar treba da zna o tome

Kokoške, nosivost i sve što živinar treba da zna o tome

116
0

Nosivost kokošaka u zimskom periodu je najčešće smanjena zbog niskih temperatura. Ako su i uslovi gajenja loši, nosivost može potpuno stati. Prirodno, ovo nije uvek slučaj. Važno je osigurati kokoškama suv i topli kokošinjac, dobru ventilaciju i adekvatno osvetljenje. Ako su pravilno hranjene i uslovi su optimalni, kokoške mogu ostati produktivne i tokom zime.

Najvažnije je održavati visok nivo higijene. Kokošinjac treba da bude prostran kako bi ptice mogle slobodno da se kreću i održe normalnu telesnu temperaturu od 40,5-43°C.

Foto: Pixabay

Nosivost u brojkama

Nosilje zahtevaju dobro osvetljenje u prostoriji, idealno oko 3,5 W/m². Takođe je važno da temperatura vazduha bude stabilna, oko 20°C, dok bi vlažnost vazduha trebalo da se kreće između 65% i 75%. Tokom jeseni i zime, ključno je obezbediti visokokvalitetnu hranu i dozvoliti im da regulišu svoj unos hrane (najmanje 110g po koki). Uobičajene namirnice u ishrani nosilja su žitarice poput kukuruza, ječma, zobi, i mahunarke, uz dodatak peska i kamenčića radi olakšanog varenja.

Kupus, šargarepa i stočna repa takođe su korisni dodaci ishrani, postavljeni na visini od oko 50cm kako bi kokoške mogle da kljucaju po želji. Šargarepa, bogata provitaminom A, posebno doprinosi nosivosti. Dodatno, kokama nosiljama se mogu ponuditi i naklijale žitarice, poput ječma i pšenice, koje se obično uzgajaju u mračnom prostoru zbog visokog sadržaja vitamina E, što dodatno podstiče nosivost.

Voda je ključna, budući da kokoške konzumiraju dva puta više vode nego hrane. Nedostatak vode značajno smanjuje nosivost; čak i jedan dan bez vode može imati negativne posledice, dok tri dana bez vode dovode do prestanka nošenja jaja. Važno je da voda bude sveža i nešto hladnija, idealno u hladovini. Najviši nivo proizvodnje jaja postiže se između 26. i 27. nedelje starosti, kada dostiže čak 92%. Sa starenjem, nosilje proizvode teža jaja, dostižući masu od oko 60g u 34. nedelji.

I još par ključnih detalja

Promene u temperaturi unutar objekta, pojava parazita, uznemiravanje životinja ili čak premeštanje kokošinjca na drugo mesto sve izazivaju stres kod životinja, što direktno utiče na smanjenje nosivosti ili potpuno prestajanje nošenja jaja.

Foto: Pixabay

Važno je napomenuti da na gazdinstvu treba održavati odnos jednog petla na dvanaest kokošaka. U protivnom, petao može postati agresivan prema kokoškama, što može rezultirati ogoljenim delovima njihovog tela i sporadičnom proizvodnjom jaja.

Mitarenje kod kokošaka može biti prirodno ili prisilno. Prirodnim mitarenjem, kokoške postepeno gube perje s glave, vrata, prsa, pa sve do repa, što se često dešava tokom kraćih dana u jesen i nižih temperatura. Prisilno mitarenje se provodi redukcijom svetla, vode i hrane. Ovaj proces obično uključuje dva dana bez hrane, vode i svetla, nakon čega se kokoške oslobađaju na ispašu osam sati dnevno, postepeno uvodeći hranu i produžavajući svetlo. Nakon tridesetak dana, ponovno se očekuje nosivost, koja se često manifestira u obliku krupnijih jaja.

Izvor: Dobro jutro