Granična fitosanitarna inspekcija uzorkovala je smrznute kupine iz Srbije namenjene za tržište Slovenije, sa rezultatima kontrarnim RASFF-ovim. Naime, kako naglašavaju iz Ministarstva poljoprivrede, u pošiljci nisu pronađeni ostaci pesticida iprodiona, kao što je ranije najavljeno.
Kako su informisani u Ministarstvu poljoprivrede, RASFF je 18. oktobra izdao obaveštenje o prisustvu viška pesticida iprodion iznad dozvoljenih granica u smrznutoj kupini iz Srbije koja je bila planirana za izvoz u Sloveniju.
Nakon povratka pošiljke, Granična fitosanitarna inspekcija Srbije je uzela uzorke smrznute kupine i laboratorijske analize nisu otkrile tragove navedenog pesticida u spornoj pošiljci.
Paralelno sa tim, Poljoprivredna inspekcija je sprovela uzorkovanje kupine kod proizvođača. Pritom, privremeno je zabranila njeno plasiranje na tržište i upotrebu u proizvodnji smrznute kupine (iz lota iz kojeg je vraćena pošiljka). Ta zabrana je trajala dok se nije razrešila sumnja u njenu bezbednost.
Kupine ipak bezbedne, ali problem ne posustaje
Premda ova tura kupina nije sadržala sporni pesticid, pošiljke iz Srbije su ranije vraćane iz sličnih razloga. Podsetićemo da su iz drugih država ili uništavane ili poslate natrag ture jabuka, šljiva i breskvi sa hlorpirifosom, kao i čips sa akrilamidom. Pošiljke su se vraćale iz Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, gde je privremeno važila i zabrana uvoza usled netačnih informacija po pitanju pesticida.
Naravno, vraćanje tokom ove godine je bilo obostrano. Ove nedelje, iz Srbije je vraćena pošiljka mandarina originalno uzgojenih u Hrvatskoj. Kako navode izvori, pošiljka je sadržala hlorpirifos, koji je u Hrvatskoj, kao članici Evropske unije, zabranjen.
Iprodion detaljnije
Iprodion je hemijski fungicid koji se koristi za zaštitu biljaka od različitih bolesti i gljivica. On je deo grupacije dikarboksimida, koja je široko korišćena u poljoprivredi. Iprodion deluje inhibirajući razvoj gljivica i sprečava njihovo širenje.
Podsećamo da se ovaj fungicid primenjuje na različitim biljkama, uključujući voće, povrće, žitarice i vinovu lozu. Upotreba iprodiona pomaže u zaštiti useva od bolesti kao što su pepelnica, trulež i slične gljivične infekcije.
Važno je napomenuti da se regulacije i dozvole za upotrebu hemijskih sredstava, uključujući iprodion, razlikuju od zemlje do zemlje i mogu se menjati s vremenom kako bi se osigurala bezbednost i zaštita useva, životne sredine i ljudskog zdravlja. Zabrana iprodiona u EU stupila je na snagu 30. septembra 2018. godine. U Srbiji, iprodion je zabranjen od 2022. godine, a proizvođači mahom koriste bezbednije alternative kao ciprodinil.
Izvor: AgroTV
Pogledajte i: Kupine i suplementi vraćeni u Srbiju – šta je uzrok?, Pronađen hlorpirifos u mandarinama iz Hrvatske
