Poljoprivrednici i agrarni stručnjaci izjavili su juče da je prinos i kvalitet pšenice za rod 2023. godine ispod očekivanog. Prinosi, kako tvrde, su neujednačeni i variraju od njive do njive, međutim pretežno padaju ispod proseka.
Struka procenjuje kvalitet pšenice
Jovica Jakšić, predsednik Nezavisnog udruženja poljoprivrednika, izjavio je da prinos zavisi od nekoliko faktora. Prvenstveno, istakao je, treba uzeti u obzir primenjene agrotehničke mere tokom uzgoja, te i samu sortu pšenice. Međutim, naglasio je da je na pojedinim njivama ujednačeno korišćeno i primenjeno sve po propisima, ali da opet ima razlike u rodu. „Dosta su šarenoliki i pronosi i kvalitet pšenice, ali su ispod očekivanih,“ rekao je Jakšić. „A zajedničko im je da će se po sadašnjim cenama od 19 do 22 dinara teško pokriti troškovi proizvodnje.“
Kako tvrdi predsednik Udruženja, i uz maksimalni prinos od 8 tona po hektaru teško je pokriti sve troškove proizvodnje ove sezone. „Ako je prosečna cena 20 dinara po kilogramu za osam tona se može dobiti 160.000 dinara. A troškovi proizvodnje su se kretali od 170 do više od 180.000 dinara po hektaru, zavisno od mera koje su primenjene,“ naglasio je Jakšić.
Uzroci slabijeg prinosa
Toplotni udar i pojava bolesti su dosta uticali na prinos pšenice, kako navodi Miroslav Malešević. Malešević, inače stručnjak za strna žita, je dodao kako se prinosi između 4.5 i 8 tona po hektaru kreću oko proseka. „U Srbiji su najveći prinosi do 10-11 tona po hektaru. Ne dostižu nikad maksimalnih 16 po hektaru kao u nekim evropskim zemljama,“ naglasio je Malešević.
U nastavku svoje izjave, prokomentarisao je da je hektolitarska masa zrna ove godine slabija. Kako tvrdi, do 50 odsto površina će imati hektolitarsku masu ispod optimalne. „Proteini u zrnu su na prvi pogled zadovoljavajući, ali će se pravo stanje znati posle njihove analize i analize glutena,“ dodao je Malešević.
Među ključnim i ekonomski značajnim bolestima koje su napale prinose pšenice ove sezone, Malešević ističe fuzariozu klasa kao najprisutniju. Fuzarioza razvija toksin koji šteti zdravlju kako stoke, tako i ljudi. Dodatni napori, dodaje Malešević, moraju da se ulože u probiranju zdravih klasova, te mešanju određenog broja pogođenih zrna sa zdravim prinosima.
Paradoksalno neadekvatnim prinosima, u Srbiji nikad nije bilo više površina zasađeno pod pšenicom i ječmom. Podsetićemo da je direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović izjavila kako su domaći ratari ove godine zasadili rekordnih 725.000 hektara pod žitnim kulturama. Pritom, više od 700.000 tona prinosa od prošle godine još uvek stoji skladišteno. Savović je naglasila da ćemo imati dovoljno pšenice i ječma za svoje potrebe, ali da će izvoz u inostranstvo predstavljati problem.
Izvor: Danas
Pogledajte i: Prinosi pšenice i ječma slabiji nego lane
