Heljda je veoma zdrava namirnica, ukusna, nije skupa i lako je možete uzgajati. Ova jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice troskota, poreklom je iz Azije. Uzgaja se zbog zrna koje je lako svarljivo, uklanja štetne materije iz organizma i zato se smatra da ima lekovita svojstva.
Heljda je poznata po tome što ne sadrži gluten i zbog toga se preporučuje osobama koje su osetljive ili alergične na ovaj protein. U 100 grama heljde ima 1435 kJ, odnosno 343 kcal, 71,5 grama ugljenih hidrata, 13,2 grama proteina i samo 3,4 grama masti. Bogata je bogata je kalijumom, fosforom, magnezijumom, cinkom, kalcijumom, gvožđem i jodom, a zbog svega što sadrži služi kao dijetalna hrana.
Kada, kako i gde sejati heljdu
Osim što je odlična za ljudsku upotrebu, heljda je veoma dobra medonosna biljka. Zavisno od vremena setve predstavlja odličnu pčelinju pašu tokom letnjeg i jesenjeg perioda.
“Seme heljde ima piramidalni oblik, lagano je, težina 1.000 je oko 30 grama. To je zeljasta biljka obično visine oko 60 cm, a može da naraste i do 120 cm. Koren heljde je veoma dobro razvijen, po izgledu podseća na vreteno, prodire u zemljište na dubinu i do 1,2 metra. Period vegetacije je oko 90 dana, dobro uspeva u brdskim predelima na visinama od oko 1.000 metara nadmorske visine. Prema zemljištu nema velike zahteve, može se uzgajati i na blago kiselom zemljištu. Tokom cvetanja i nalivanja zrna osetljiva je na sušu i visoke temperature” kaže savetodavac PSSS-a diplomirani inženjer poljoprivrede Boban Stanković i dodaje da osnovna obrada zemljišta za setvu heljde obavlja se na dubinu 20 – 25 cm oranjem u jesen ili proleće.
Kako kaže naš sagovornik, setva heljde počinje u periodu kada više nema opasnosti od mraza.
“Setva se obavlja kada se zemljište zagreje na oko 15 stepeni. Minimalna temperatura potrebna za setvu kreće se od 4 – 9 °C, dok je optimalna temperatura za klijanje oko 17, a za cvetanje od 17 – 19 °C. Seje se sejalicama u uske redove i tada je razmak oko 10-15 cm ili široke redove, razmak između redova 40 – 50 cm. Najbolje je sejati na dubini od 2 do 4 cm sa 50-90 kilograma po hektaru semena, 200- 300 klijavih zrna po metru kvadratnom. Posle setve treba uraditi valjanje zemljišta” objašnjava Stanković.
Kako pripremiti zemljište za setvu
Kada se poljoprivrednici odluče za širokorednu setvu, treba obaviti kultiviranje.
“Pre obrade pođubriti sa oko 50 – 60 kg/ha azota, 50 – 60 kg/ha fosfora, 60 – 70 kg/ha kalijuma. Polovinu planiranih fosfornih i kalijumovih đubriva treba zaorati. U pripremi zemljišta za setvu uneti ostatak tih đubriva kao i polovinu planiranog azotnog đubriva. Ostatak azotnog đubriva aplicira se u prihrani 15 dana nakon nicanja i u cvetanju” kaže naš sagovornik.
Kako objašnjava heljda nejednako i dugo sazreva. Žetvu treba početi kada većina zasada kreće da zri, odnosno kad dve trećine zrna poprime tamno-smeđu boju. To se može uraditi žitnim kombajnima koji se za to posebno podese. Nakon žetve seme se suši na manje od 14 % vlage. Prinos zrna heljde je od 1,5-2 tone po hektaru. Od 100 kilograma semena heljde dobije se oko 65 kilograma brašna, oko 15 kilograma mekinja i oko 20 kilograma ljuske.
