Naslovna Vinogradarstvo i proizvodnja vina Mraz kad radi, pate vinogradi

Mraz kad radi, pate vinogradi

76
0

Srpski vinogradi su među mnogim drugim poljoprivrednim posedima koje je recentni aprilski mraz propisno i junački desetkovao. Saznajte više u prilogu ispod (i ako ste vinogradar, pripremite se za najgore).

Image by freepic.diller on Freepik

U kakvom su vinogradi stanju? Vični branju? Il’ pomnom plakanju?

Hladni vazdušni front, krećući se sa severa prema jugu zemlje, stigao je do najvažnijih vinogorja Srbije tokom noći 20. aprila. Neobično hladno aprilsko jutro i pojava radijacionog, niskog prolećnog mraza u većem delu Srbije ozbiljno su ugrozili voćarsku, vinogradarsku, a delimično i povrtarsku proizvodnju.

Međutim, najveća šteta od ovog hladnog talasa zahvatila je vinovu lozu, što potvrđuju brojni vinogradi pogođeni mrazom u delovima Vojvodine i Centralne Srbije.

Foto: Pixabay

Ovaj prolećni mraz karakterisala je njegova dugotrajnost (trajanje od 4 do 6 sati, zavisno od lokacije) i intenzitet (temperature su pale između -2 °C i -4 °C). Mraz koji je pogodio vinovu lozu tokom ovog vikenda bio je neobično jak, s temperaturama koje su se kretale između -2 °C i -4 °C, što je izazvalo katastrofalne posledice za čokote koji su već razvili sočne zelene lastare puni vode, usled ranog početka vegetacije.

Ovakvi događaji nisu česti u Srbiji, gde pojava kasnog prolećnog mraza retko dovodi do ovako ozbiljnih šteta na vinovoj lozi, za razliku od nekih drugih voćnih vrsta poput oraha, badema i kajsija. Razlog za ovakva oštećenja leži u izuzetno ranom početku vegetacije usled natprosečno visokih temperatura tokom marta i aprila. S obzirom na to da biološka nulta tačka za vinovu lozu iznosi 10 °C (suma efektivnih temperatura na kojoj vinova loza započinje svoj godišnji razvoj), već krajem marta i tokom prvih deset dana aprila, lastari su već dostigli visinu od 15-20 cm.

Foto: Pixabay

Šta sve ovo znači?

Iako su ove situacije neobične, pa čak i neobične, to ne znači da nisu poznate struci od ranije, niti da su potpuno neočekivane za ovo doba godine. Drugim rečima, takvi rizici su prisutni, i prema trenutnim modelima može se očekivati da će postati sve izraženiji, jer klimatske promene dovode do veće promenljivosti i nestabilnosti vremenskih prilika.

Ovaj rizik za srpske vinograde već je prisutan i u aktuelnim planovima Republike Srbije za suzbijanje posledica klimatskih promena.

Vinograd

Prema Programu, kako bi se zaštitila proizvodnja vinove loze od posledica klimatskih promena, potrebno je primeniti tzv. aktivne mere zaštite čokota od mraza. Te mere uključuju orošavanje, zagrevanje i mešanje vazduha kada je to potrebno. Ali obavljaju se i pasivne mere, poput:

  • pravilnog izbora lokacija za sadnju vinograda
  • odabira sortimenta
  • adekvatne primene svih agronomskih mera.

Trenutno se rizik od kasnog prolećnog mraza u našim vinogradima može oceniti kao umeren, na tzv. nivou 2 od ukupno tri. Međutim, prema trenutnim klimatskim modelima, očekuje se da će se u budućnosti povećavati. A to može predstavljati ozbiljan izazov za stabilnu proizvodnju vinove loze.

Foto: Pixabay

U Srbiji, klimatske promene menjaju sliku vinogradarstva, pre svega pomeranjem idealnih uslova na veće nadmorske visine. Prema analiziranim promenama klimatskih uslova, toplotni uslovi prema tzv. Vinklerovom indeksu, koji koristi Međunarodna organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo (OIV), već su se pomerali na oko 200 metara nadmorske visine. Prema Programu, u nižim regionima već su se pojavili toplotni uslovi koji nisu postojali u klimatskim uslovima 20. veka.

Dakle, šta onda?

Pa, to sve, navedeno gore, implicira da se optimalni uslovi menjaju, i to prilično brzo.

Foto:Pixabay

Rejonizacija vinogradarskih površina u Republici Srbiji izvršena je 2012. godine. Odrađena je kao ključni državni projekat i osnovni uslov za određivanje optimalnih uslova za uzgoj vinove loze i različitih sorti u različitim regionima (Vojvodina, Centralna Srbija i Kosovo i Metohija). Tada su definisani 22 rejona sa 77 vinogorja i nekoliko vinogradarskih oaza.

Primena državnih subvencija za vinogradare za podizanje ili eksploataciju vinograda zavisi, na primer, od rejonizacije. Takođe, s obzirom na promene klimatskih uslova, neophodno je periodično unapređivanje i ažuriranje rejonizacije svakih nekoliko godina. Isto tako, treba redovno ažurirati rejonizaciju u delu koji je podložan riziku od kasnog prolećnog mraza.

Foto: Pixabay

Na taj način, uz odgovarajuće mere zaštite od mraza na lokalnom nivou, mogu se izbeći ili umanjiti potencijalne štete u vinogradima u budućnosti.

Izvor: AgroNews