Vreme u Srbiji se poslednjih godina drastično promenilo, te dolazi do problema u postojećim zasadima sa starim sortimentima vinove loze. Dr Dragoslav Ivanišević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, prokomentarisao je stanje stvari. Između ostalog, govorio je o mogućnostima i prilagođavanju promenama, osvrćući se pritom na kvalitet i naše prisustvo na međunarodnoj vinskoj sceni.
Izvor: Wikimedia Commons
„Svedoci smo da je kvalitet srpskih vina u usponu,“ naglasio je dr Ivanišević. „Do pre deset godina i nismo nešto bili poznati po vinima na međunarodnoj svetskoj sceni. A danas smo vrlo prepoznatljivi i u velikom usponu. Ono što je u koliziji sa činjenicom da se o vinu sve više i više priča su površine pod vinovom lozom. One su u Srbiji, možemo reći, na istorijskom minimumu. Doduše stagniraju, ne padaju dole, ali su površine zaista na istorijskom minimumu. Ne znam zašto je tako, ali je činjenica da mi i dalje 40 posto domaće potrošnje vina uvozimo. Postoji veliki prostor za povećanje kapaciteta proizvodnje, pored toga što smo postigli kvalitet imamo dovoljno površina, adekvatne klimatske uslove da možemo značajnije da povećamo količine“.
Kakve to sorte vinove loze mogu da istrpe promene u klimi?
Dr Ivanišević je naglasio da moramo očuvati standardne sorte, ali i razmišljati o uvođenju novih. „Što se tiče sortimenta moramo očuvati i sorte koje su standardne. Koje su prepoznatljive na Fruškoj Gori. Ali klimatske promene nas dovode do toga da moramo ozbiljno razmišljati o uvođenju novih sorti. Primera radi, kaberne sovinjon koji je tu dugo na Fruškoj Gori je sorta koja ne može svake godine da da vrhunski kvalitet crvenih vina. Ali klimatske promene idu u tom pravcu da će ovo biti sorta budućnosti Fruške Gore“, istakao je stručnjak.
Profesor Ivanišević je rekao da, za razliku od drugih sorti, beli sovinjon treba seliti na sever. Objasnio je da sovinjon beli, koji je davao i još daje genijalne rezultate, treba polako da se seli više na sever. Drugim rečima, treba da se biraju druge ekspozicije. Očekuje mnogo izazova, pre svega zato što su oznake geografskog porekla bazirane na tradiciji, sortama i iskustvu, te će uskoro morati da uvode nove sorte.
Ivanišević je napomenuo da novostvorene sorte mogu odgovoriti na neka od ovih pitanja, ali to je proces koji traje decenijama, te treba ciljano raditi na dobrim ciljevima. Prethodnih godina su znali šta da očekuju, ali se zahtevi tržišta znatno menjaju. Kao primer, pre trideset godina su bile tražene crvene sorte koje su visoko obojene i taninske, dok je danas trend drugačiji.
Postoje sorte koje zahvaljujući klimatskim promenama zauzimaju određeno mesto. Na primer, sorta probus već počinje da zauzima značajne površine na Fruškoj Gori. Ovo se dešava jer joj klimatske promene ovakve kakve jesu odgovaraju. S druge strane, ako se govori o otpornim sortama, situacija nije ista. Pre dvadesetak godina su očekivali da će panonija biti vodeća. Ali se sorta morava uklopila u zahteve klimatskih promena. Profesor Ivanišević je zaključio da je stanje u vinogradarstvu pozitivno, da još mnogo treba raditi, ali da postoje dobre osnove i perspektiva.
Izvor: Dobro jutro
