Kuga malih preživara (PPR) je virusna infekcija koja predstavlja ozbiljnu pretnju za ovce i koze, a karakteriše je visoka stopa zaražavanja (do 100%) i smrtnosti (do 80%). Bolest je prvi put identifikovana na Obali Slonovače 1940-ih, a danas se pojavljuje u mnogim delovima Afrike, Bliskog Istoka, Azije, i od 2016. godine, u Evropi. U julu 2024. godine, virus je otkriven u Grčkoj i Rumuniji, što ukazuje na njegovo širenje na Balkanu.
Bolest najviše pogađa regije koje se oslanjaju na male preživare za ekonomski opstanak, jer utiče na proizvodnju mesa i mlečnih proizvoda. Procenjuje se da godišnje gubici zbog PPR-a iznose između 1,45 i 2,1 milijardu dolara. Iako je opasna za životinje, bolest se ne prenosi na ljude, što je važan podatak u njenom razmatranju.
Kuga malih preživara: uzrok
Uzročnik PPR-a je virus iz porodice Paramyxoviridae, roda Morbillivirus. Do 2016. godine, virus je bio poznat kao Peste des Petits Ruminants (PPR) virus, dok je sada preimenovan u morbilivirus malih preživara (SRM). Virus se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, ali i kontaminiranom hranom, vodom ili vazduhom. Zaražene životinje izlučuju virus kroz suze, iscedak iz nosa, sekret iz pluća, urin i feces, omogućavajući širenje virusa među životinjama. Kretanje životinja i njihovo slobodno lutanje dodatno doprinose brzom širenju bolesti.
Virus se takođe može preneti indirektno. Drugim rečima, prenosi se i putem posuda za hranu, vode, pašnjaka i predmeta kao što su obuća, odeća ili veterinarski instrumenti, mada ne opstaje dugo u spoljašnjoj sredini. Ljudi ne mogu oboleti od PPR-a, što je olakšavajuća okolnost. Međutim, oni svakako mogu pomoći u širenju virusa, posebno na mestima kao što su stočne pijace i sajmovi.
Period inkubacije bolesti traje 3-4 dana, nakon čega se pojavljuju klinički znakovi kao što su visoka telesna temperatura (39,5 do 41°C), dijareja, suzni iscedak, serozni iscedak iz nosa koji postaje gust i žućkast, kašalj, otežano disanje i naprsla sluzokoža. Zaražene životinje progresivno gube na težini i mogu uginuti. Kod blažih slučajeva, samoizlečenje se javlja nakon 10-15 dana.
Ne postoji specifičan lek za PPR, pa je prevencija ključna. Vakcinacija, karantin, ograničeno kretanje, čišćenje i dezinfekcija su glavne mere za sprečavanje širenja bolesti. Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) razvile su globalnu strategiju za kontrolu i iskorenjivanje PPR-a, s ciljem potpunog iskorenjivanja bolesti do 2030. godine. Efikasne vakcine su već dostupne i mogu obezbediti doživotni imunitet vakcinisanim životinjama.
Izvor: Dobro jutro
