Kod novih uzgajivača kupina vrlo često je prisutno pogrešno uverenje da kupina nije podložna napadu bolesti i da je zato ne treba štititi od biljnih patogena, što je potpuno pogrešno uverenje. Naime, i kupinu, kao i druge poljoprivredne kulture, napada veliki broj biljnih patogena i štetočina.
Prema nekim svetskim podacima, na kupinama se javlja više od 60 bolesti, od kojih je najviše gljivičnih i virusnih. Od toga velikog broja bolesti, u našim agroekološkim uslovima, najvažnije su žuta rđa (Kuehneola uredinis), siva plesan ili trulež (Botrytis cinerea), antraknoza (Elsinoe veneta), purpurna pegavost (Septocyta ruborum) i ljubičasta pegavost izdanaka (Didymella applanata).
Zaštita voća u proleće – pobedite najznačajnije bolesti i insekte
U rano proleće na kupinama se redovito javlja bolest žuta rđa (Kuehneola uredinis), pa njeno suzbijanje mora početi pravovremeno, kako bi se biljke na vreme zaštitile.
Trebalo bi napomenuti da je sorta kupine tornfri vrlo osetljiva na ovu bolest. Veliki problem je i to što kod nas nema registrovanih fungicida za suzbijanje većine bolesti na kupinama, osim onih na bazi iprodiona za suzbijanje sive plesni ili truleži.
Karakteristični simptomi žute rđe uočavaju se već u rano proleće na izdancima kupina u obliku žutih nakupina, koje pucanjem kore izbijaju na površinu izdanaka. Reč je o nakupinama spora gljive, odnosno uredosorusima s uredosporama, koje onda dalje šire zarazu na mlade izdanaka i novo lišće. Takođe, tokom vegetacije i na lišću se kasnije javljaju žute nakupine uredosorusa. Ako se bolest javi većim intenzitetom, moguće su palež lišća i defolijacija. Pred kraj vegetacije na naličju listova stvara se drugi tip spora, odnosno teleutosorusi s teleutosporama. Gljiva prezimljava ispod kore izdanaka u obliku micelija, koje u proleće stvaraju opisane uredosoruse. Trebalo bi istaći da se na kupinama javlja još nekoliko vrsta rđa (ljubičasta, narandžasta i dr.), ali tek tokom vegetacije, a ne u rano proljeće kao žuta rđa.
Izvor: dipl. inž. Vladimir Kostić, PSSS Kraljevo
