Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović izjavio je da će ovogodišnji rod šljive biti ispod proseka u poređenju sa prethodnom sezonom. U svojoj izjavi za RTS, istakao je da e ova godina veoma nepovoljna za voćarstvo, pre svega zbog loših vremenskih uslova.
Kako tvrdi Jevremović, potražnja ove voćne kulture će biti znatno veća u nadolazećem periodu. Samim tim, skok otkupne cene na oko 35 dinara po kilogramu je očekivan. Naglasio je, pritom, da ne treba generalizovati. „Na pojedinim lokalitetima su neke sorte uspele da prebrode sve ove nepovoljne uslove i da daju jako visoke prinose u samim zasadima,“ istakao je Jevremović.
Rod šljive i ispod 5 tona po hektaru
Po pitanju da li će prinosi uspeti da pokriju potražnju, Jevremović nije imao optimističan odgovor. Kako tvrdi, ne treba očekivati četiri do pet tona po hektaru u proseku, a možda čak i manje. Naveo je pritom da je početna otkupna cena krenula od 50 dinara za „Čačansku lepoticu“. Podsetićemo da se ova sorta već uveliko bere. Na mnogim lokalitetima u Srbiji je berba čak i završena.
„Nakon toga cena je izvesno pala. Kada govorimo o šljivi koja se otkupljuje za rakiju, tu je cena bila od 30 do 35 dinara. Sada ide berba sorti „Stenlej“ i „Čačanske rodne“,“ naglasio je Jevremović. „Ali, s obzirom da je ove godine rod znatno manji, treba očekivati veću potražnju od strane otkupljivača i očekujem da će cena biti nešto veća nego što je trenutno.“
Loša godina za povrće
Jevremović nije jedini stručnjak koji je primetio potencijalne probleme sa prinosima ovog voća. Podsećamo da je profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prošle nedelje podelio podjednako negativne prognoze glede šljive u Srbiji. Po njegovim rečima, najidealnije rešenje po srpske poljoprivrednike bi bila promena vegetativne podloge. „Ima jako dobrih naših sorti, kao „Čačanska rodna“ i „Čačanska lepotica“. Ali jedna sorta, „top tejst“, ovih dana se bere i nakupi negde 22% šećera,“ naglasio je Keserović tokom izjave. „Nek se podižu zasadi 4×2 m gde može da se ostvari prinos, verovali ili ne, u proseku i do 50 tona po hektaru, ako se koristi taj tip podloge.“
Izvor: Danas
Pogledajte i: Prinosi šljive manji uprkos mogućnostima srpskih voćnjaka