Pomaci u modernoj tehnologiji se osećaju na svim nivoima privrede, i agrar tu nije izuzet. Kako godina odmiče, pametna poljoprivreda se širi globalno. Okretanje ka digitalizaciji i korišćenju savremene mehanizacije donosi znatno veće prinose i, što je ključnije, vezuje poljoprivrednike sa gotovo svim delatnicima proizvodnog i prerađivačkog procesa.
Po pitanju globalnih trendova pametne poljoprivrede, stručnjaci se ove godine usredsređuju na adekvatnu proizvodnju hrane za potrebe prehranjivanja svetske populacije koja intenzivno raste. Po poslednjim merilima, kako navodi Rojters, svetska populacija će prevazići 9 milijardi do 2050. godine. Ovaj rast će uvećati potražnju za hranom, pogotovo resursno intenzivnom hranom poput mesnih i mlečnih proizvoda.
Konsultanti američke banke „Morgan Stanley“ su rangirali po važnosti deset ključnih poljoprivredno-tehnoloških sektora. Najviše interesa se pokazalo za alternativne proteine, seme koje efikasno koristi resurse i reducira gubitak prinosa, i naposletku preciznu pametnu poljoprivredu.
Alternativni proteini
Već godinama unazad, stručnjaci na polju prehrambene industrije proučavaju alternative životinjskim proteinima u hrani. Alison Rabšnuk, direktor za razvoj poslovanja biljnih proteina pri kompaniji „Kerry Group“, naglasila je za Rojters da je u zadnjih par godina lansirano mnogo start-up firmi koje se na neki način bave hranom zasnovanom na biljnim proizvodima. „Mnogi trgovci ne mogu da nađu prostor na policama da smeste i reklamiraju toliko proizvoda,“ istakla je Rabšnuk. Najveći problem malim proizvođačima je da pronađu adekvatni način distribucije proizvoda, upozoravaju stručnjaci.
Izvor: Pixabay
Dekarbonizacija poljoprivredno-prehrambenih sistema
Čitav sistem proizvodnje hrane, kako tvrdi struka, doprinosi emisiji štetnih gasova efekta staklene bašte. Prema tome, firme kao „Terviva“ svesno uzgajaju ekološki održive biljke poput indijske bukve. Ova sorta apsorbuje ugljenik i azot iz vazduha, a uspeva i na degradiranom zemljištu. „Terviva“ već 13 godina kreira proizvode od indijske bukve. Krunski vrhunac istraživanja jeste uklanjanje gorkog ukusa iz semena biljke. Pošto semenke indijske bukve sadrže visoki procenat ulja i proteina, mogu se koristiti kao sastojci različitih prehrambenih proizvoda, ili kao alternativa mesnim i mlečnim proteinima.
Precizna pametna poljoprivreda
Stariji menadžer britanskog giganta „PwC UK“, Sjuart Tomson, izjavio je da trenutni trendovi u pametnoj poljoprivredi koji imaju najviše potencijala spadaju u dve kategorije. U prvoj su sakupljanje, analiza i upotreba podataka vezanih za napredak gazdinstva. U ovo spada i uticaj gazdinstva na klimatske promene, kao i kvalitet zemljišta i vode. U drugoj kategoriji spada tzv. precizna poljoprivreda. Ovde spadaju savremene tehnike poput zaprašivanja individualnih štetočina ili kontrolisani uzgoj proizvoda u staklenicima korišćenjem obnovljivih resursa.
Jedna od kompanija koja se usredsređuje na primenu tehnika precizne pametne poljoprivrede je američki start-up „AppHarvest“. Kako ističe glavni službenik za komunikacije ove firme Travis Parman, precizna poljoprivreda je eksplodirala u SAD-u zadnjih par godina. Njegova kompanija proizvodi zelenu salatu, krastavac, paradajz i jagode koristeći zatvorene farme opremljene robotima i rukovođene veštačkom inteligencijom. Farme „AppHarvest-a“ koriste i do 90% manje vode od proizvoda koji rastu na njivama, u voćnjacima i u povrtnjacima. Pritom, prinosi ove kompanije su i do 30 puta veći od prinosa koje bismo dobili tradicionalnim pristupom poljoprivredi.
Izvor proizvoda je jako bitan modernim potrošačima. Kako Tomson naglašava, u narednim godinama će kupci moći putem QR koda da pronađu tačno poreklo voćke koju su nabavili. Podsetićemo da se ovaj tip tehnologije uveliko primenjuje u Kini, u voćnjacima kruške u gradu na nivou prefekture Linfen, unutar okruga Sisian.
Izvor: Reuters
Pogledajte i: Danas otvoren AgriSummit.tech u Beogradu, Pametni voćnjak u Kini: QR kod identifikuje kruške
