Svetu preti pandemija gladi koja bi mogla da dostigne biblijske razmere zbog pandemije kovid-19, rekao je Dejvid Bisli, izvršni direktor Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija.
Razne svetske zemlje su već patile od gladi pre nego što je epidemija koronavirusa eskalirala. Trenutno prisustvo pandemije i prateća smanjenja mnogih sredstava za život samo pogoršavaju situaciju. Latinoameričke države, kao i istočna i centralna Azija, posebno se nalaze u opasnosti od krize gladi koja će uslediti posle pandemije koronavirusa.
Bisli je, kako prenosi Tass, napomenuo da ako se odmah ne preduzmu neposredne i opsežne mere, u narednim mesecima može doći do porasta gladi i njenog eskaliranja neslućenih razmera.
“Moram da vas upozorim da ako se sada ne pripremimo i ne postupimo tako da izbegnemo nedostatke finansiranja i poremećaje u trgovini, mogli bismo da se suočimo sa višestrukom gladi biblijskih razmera u roku od samo nekoliko meseci”, rekao je Bisli u izjavi za Savet bezbednosti UN.
Eskalacija gladi
Prema Bisliju, prognoza scenarija za 2020. o ugroženosti u hrani bila je već u škripcu pre izbijanja pandemije. U zemljama razorenim ratom kao što su Sudan, Sirija ili Jemen, nedostaci zaliha hrane su sve vidljiviji. Na primer, tokom 2019. u Jemenu je oko 14,3 miliona ljudi kvalifikovano tako da imaju potrebu za humanitarnom pomoći, dok je 3,3 miliona osoba raseljeno iz svojih domova.
I druga područja širom sveta trpe zbog trenutne ekonomske krize nastale pre, a naročito usred pandemije. To su Liban i afričke zemlje kao što su Etiopija, Kongo i Burkina Faso. Mnoge od ovih zemalja dodatno su pogođene različitim katastrofama, kao što su rojevi skakavaca u Africi ili nedavna eksplozija u libanskoj luci u prestonici Bejrutu.
U svojoj izjavi upućenoj UN Bisli je rekao da će se situacija pogoršati. U globalnom izveštaju o krizi oko hrane ove godine, procenjeno je da se oko 135 miliona ljudi suočilo sa akutnim nivoom gladi tokom prošle godine. Taj broj bi mogao da se skoro udvostruči zbog pandemije, uz dodatnih oko 130 miliona ljudi koji se nalaze na ivici gladi, prema procenama Svetskog programa za hranu. U najgorem slučaju, oko tri desetine svetskih zemalja doživeće glad.
Dugoročnija šteta
Bisli očekuje da će prevalenca gladi najviše porasti u latinoameričkim državama. Procenjuje se da se prevalenca gladovanja u regionu može povećati za čak 269 odsto. Rasprostranjenost gladi u istočnoj i centralnoj Aziji, kao i podsaharskoj Africi, može se povećati i do 135 procenata, odnosno 90 odsto.
„Svi podaci koje imamo, uključujući prognoze Svetskog programa za hranu, kažu da će broj ljudi koji dožive glad porasti za 80 odsto već do kraja godine, što ukazuje na pravu katastrofu“, dodaje Bisli.
Ove projekcije pokrivaju samo trenutne efekte pandemije, pa se očekuje da će dugoročnija šteta nastupiti u narednim godinama.
Prema Bisliju, migracije će rasti, dok se očekuje da porastu socijalne tenzije i da se trenutni sukobi zakomplikuju. Takođe je rekao da će glad sasvim sigurno uticati i na one koji tu pojavu nisu nikada ranije doživeli.
Budući da je svetska glad već narasla, Bisli je pozvao međunarodne donatore da obezbede dodatno. Cilj Svetskog programa za hranu je da pomogne 138 miliona ljudi u 83 zemlje, za šta će biti potrebno skoro pet milijardi dolara u narednih šest meseci. Izvršni direktor Svetskog programa za hranu UN je napomenuo da je u svim tim zemljama humanitarna pomoć poslednja nada ljudi za preživljavanje.
