Osim trešnje, Caliroa cerasi napada i kruške, ređe višnje, šljive i dunje, a štete pričinjava larva izgrizajući samo zelene delove parenhima između žila i žilica lista gde ostaje prozirna kožica u obliku mrežice (čipke). Oštećeni delovi lišća nekrotiziraju i posmeđe.
Trešnjina osica ima dve generacije godišnje pa se pagusjenice osim u proleće javljaju na lišću i krajem leta ili početkom jeseni.
Odrasle jedinke se javljaju u maju i junu, zavisno od geografske zone. U severnim krajevima let traje i do dva meseca, dok na jugu traje mesec dana. Ženke odlažu zrela jaja na naličje lišća. Na jednom listu može se naći 20-30 jaja odloženih od više različitih ženki. Jedna ženka položi do 75 jaja. Razvoj jaja traje jednu do dve nedelje.
Iz jaja se razvije larva – pagusjenica, koja je pokrivena sluzi. Sluz pocrni od izmeta. Tom crnom sluzi larva je potpuno pokrivena, te se ne vidi, što dovodi u zabunu neupućene koji misle da se radi o puževima. Pagusenice narastu do 10 mm, a imaju tri para grudnih i sedam pari trbušnih nogu. Zelenkaste su boje. Kretanjem ostavljaju sluzavi trag.
Šansa za poljoprivrednike! Plantaže konoplje kao izvor velikog prihoda!
Pagusjenica se hrani na lišću 15 do 28 dana. Posle hranjenja, larve padaju na zemljište gde se kokone.
Trešnjina osica, u slučaju jačeg napada, suzbija se insekticidima na bazi fosalona, diazinona, malationa, fentiona, dimetoata, deltametrina i drugo. Pri primeni insekticida trebalo bi voditi računa o karenci jer se prva generacija na trešnji i višnji suzbija vrlo blizu roka berbe, a druga generacija na kruškama takođe se suzbija u vreme koje je blizu berbe.