Ekstremno visoke temperature i dugotrajna suša ove godine stvorile su velike izazove za vinogradarstvo u Srbiji, kako su izvestili učesnici Susreta vinogradara i vinara Vojvodine 2024. u Iđošu. Ovi vremenski uslovi doveli su do ranijeg početka berbe grožđa, što je uticalo na celokupan sektor. Kako je istaknuto, ni stariji vinogradari ne pamte ovako tešku i kompleksnu godinu bez kišnih dana.
Suša je uzrokovala raniji početak berbe, a mnogi vinogradi su već obran i grožđe prerađeno, dok se završetak berbe očekuje do kraja avgusta. Prinosi su specifični i zavise od parcele, ali se očekuje smanjenje količine grožđa zbog gubitka vlage u grozdovima, uz istovremeno povećanje šećera.
Stevan Rajta, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije, naglasio je da se ove godine merlo bere mnogo ranije nego što je uobičajeno, već sada u avgustu umesto u oktobru. Bele sorte grožđa su obrane pre dve nedelje, što takođe predstavlja značajno odstupanje od uobičajenog vremenskog okvira.
Prema njegovim rečima, klimatske promene i ekstremno visoke temperature unose neizvesnost u vinogradarstvo, utičući i na količinu i na kvalitet vina koji će se dobiti od ovogodišnjeg grožđa. Oni vinogradari koji imaju parcele na višim nadmorskim visinama bolje su prošli, ali takvih je malo.
Dalji koraci u uzgoju grožđa; šta veli struka
Stručnjaci navode da na grožđu nema truleži. Međutim, kako navode, bobica je osušena, što je rezultiralo drastičnim smanjenjem prinosa od 30 do 50 odsto na određenim lokalitetima. Ova situacija naročito pogađa male i srednje proizvođače vina, koji su najugroženiji. Slična situacija je i u drugim državama, što ukazuje na globalni uticaj klimatskih promena na vinogradarstvo. Zbog ovih promena, neki vinogradari razmatraju mogućnost sadnje vinograda na severoistoku umesto na jugozapadu, što je do sada bila uobičajena praksa.
Naučne studije pokazuju da je talas klimatskih promena u regionu započeo 2012. godine i mogao bi trajati 12 godina. Postoji nada da će se situacija stabilizovati u narednom periodu, ali proizvođači trenutno pokušavaju da spasu ono što se spasiti može. Zbog nedostatka kapaciteta za skladištenje, mnogi su odmah nakon berbe počeli preradu grožđa, što bi moglo uticati na kvalitet vina. Situaciju prate komisije u Francuskoj i Španiji koje analiziraju stanje na terenu i prate uticaj klimatskih promena na sektor.
Prema izveštaju Međunarodne organizacije za vino i vinovu lozu, situacija nije idealna. Naime, prošle godine je došlo do pada proizvodnje i potrošnje vina u svetu za oko 7%. Ovo je rezultat nastao usled klimatskih nepogoda, poput požara, oluja i dugotrajnih vrućina koje su zahvatile vinogradarska područja širom Evrope. U Srbiji, pored vrućina, najopasniji je prolećni grad koji redovno nanosi velike štete vinogradima.
Izvor: Politika
