U domenu imovine najraznovrsniji poreski podsticaji su oni kojima se pospešuje zelena gradnja, navode stručnjaci. Ovakav odnos poreskih vlasti proizilazi iz jako važne ekonomske, društvene i ekološke uloge koju građevinarstvo ima u raznim zemljama. Po pitanju održivosti, podaci pokazuju da su građevinski objekti „zaslužni“ za oko 35% globalne potrošnje energije i za 38% globalne emisije ugljen-dioksida.
Kakvi sve poreski podsticaji postoje?
Zakonodavci uopšteno primenjuju dve kategorije podsticaja kako bi promovisali masovniju zelenu gradnju – finansijske i nefinansijske. Finansijski podsticaji obuhvataju subvencije, poreske olakšice, kao i oslobađanja od drugih dažbina, taksi i naknada. Nasuprot tome, nefinansijski podsticaji uključuju različite administrativne olakšice, poput ubrzanog procesa izdavanja građevinskih dozvola i pružanje odgovarajuće tehničke podrške. Autor ističe da ovakvi podsticaji imaju smisla samo ako na konkretnom tržištu objekti koji promovišu efikasniju upotrebu resursa ostvaruju bolju poziciju.
Kada se analizira uticaj navedenih podsticaja na razvoj zelene gradnje, neka istraživanja u SAD sugerišu da administrativne pogodnosti, posebno ubrzan proces izdavanja dozvola, ostvaruju značajniji efekat u poređenju s finansijskim podsticajima. S druge strane, istraživanja iz Kine i Hongkonga ukazuju na to da je ključna faktor koji utiče na odluke o izgradnji i kupovini zelenih objekata njihova konkurentska prednost na tržištu.
Pored poreza na imovinu, podrška energetski efikasnim objektima i onima koji koriste obnovljive izvore energije pruža se kroz različite druge poreske namete, uključujući porez na dohodak, porez na dobit, PDV i porez na električnu energiju.
Kada je reč o porezu na imovinu, zakonodavci primenjuju raznovrsne olakšice. Na primer, Bugarska omogućava privremeno oslobađanje od poreza za objekte sa odgovarajućim zelenim sertifikatima za energetske karakteristike zgrade. U Flandriji, vlasnicima je omogućeno smanjenje poreza na imovinu u trajanju od pet godina ako izvrše najmanje 75% promena u sistemu grejanja i izolaciji objekta.
S druge strane, Španija i SAD favorizuju objekte koji koriste obnovljive izvore energije putem poreza na imovinu. U Španiji, lokalne vlasti mogu smanjiti poreznu obavezu za čak 50%, dok one koje su to već primenile obično nude poreski kredit u rasponu od 15 do 50% u periodu od jedne do tri godine.
Još primera podsticaja
Poreske olakšice u SAD se najčešće primenjuju na stambene objekte, ali pojedine savezne države ih odobravaju i za industrijske i komercijalne prostorije koje koriste obnovljive izvore energije za sopstvene potrebe ili za prodaju.
U Finskoj, svi vetrogeneratori su podvrgnuti specifičnim pravilima za procenu poreza na imovinu. Ovo je takođe slučaj u Belgiji i Holandiji, gde su vetroelektrane na moru oslobođene poreza na imovinu. Još jedan interesantan primer je poljski grad Kališ. U njemu je predviđeno poresko oslobođenje za objekte koji ozelenjavaju svoje krovove i fasade rezidencijalnih zgrada.
Izvor: 24 Sedam
Pogledajte i: Zeleni podsticaji: Kako porez na imovinu može štititi životnu sredinu
