U prethodnom članku, mogli ste da pročitate šta spada u falsifikovani, a šta u prirodni med, i kako odokativno prepoznati loše „kopije“. Međutim, priča se svakako tu ne završava. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Dr med. Rodoljub Živadinović, pritom i specijalista epidemiologije i apiterapeut, je podelio i sopstvena mišljenja o temi falsifikovanog meda.
„Posebno bi trebalo naglasiti potrošačima da sve metode o kojima čak govore i naizgled ozbiljni sagovornici, čak i nazovi stručnjaci koji imaju diplomu fakulteta ali nemaju znanje o svemu, često nemaju nikakvih, ali baš nikakvih dodirnih tačaka sa istinom. To su urbane legende o vazdušnom mehuru u tegli koji se na određeni način kreće kroz teglu kad je okrenete, ili o niti meda dok med curi koja se ne prekida ako je med „pravi”, ili legenda o rastvaranju sirupa i meda u vodi na određeni način… Sve su to naučne neistine, i dobri falsifikati mogu sve te priručne testove da prođu bez ikakvih problema. Tako da, pazite koga slušate,“ veli dr med. Živadinović.
U nastavku izjave, dr med. Živadinović je prokomentarisao par pojedinosti koje se ne ističu često kad je ova tema u pitanju. „Postoji jedan interesantan trend poslednjih godina, a to je da su mnogi pakeri meda zadržali iste tegle koje koriste za „med”, a to su tegle zapremine 720 ml, ali na njima preko noći više nije pisalo da je unutra 1.000 grama meda što je decenijama pisalo (što je ispravno jer je specifična težina meda veća od vode, te u 720 ml prostora staje oko 1.000 grama meda), već su počeli da pišu uglavnom 900 grama, a retki 950 grama. Tvrdnja je da se od šećera ne može nikako napraviti gustina meda, već je veštački med lakši te su morali da smanje količinu „meda” koji sipaju u istu teglu,“ naglašava dr med.
Potrošačima nužna edukacija da prepoznaju pravi med
Za sada je pravi način za prepoznavanje pravog meda isključivo moderna laboratorijska analiza, naglasio je dr med. Reč je, zapravo, o više metoda koje se primenjuju, pre svega po pitanju izotopa. Time se utvrđuje poreklo šećera u medu, odnosno od kojih biljaka je dotični šećer. Tako, ako se u proizvodu utvrdi prisustvo šećera poreklom od šećerne repe, trske, pirinča, kukuruza i slično, to je indikator falsifikovanja. Takav med se mora povući sa tržišta i uništiti.
Potrošačima koji žele da jedu čist pčelinji proizvod bez dodataka nije nimalo lako. Potrebno je da se više obrazuju o medu i njegovim vrednostima. Dobar izvor pouzdanih informacija je sajt Saveza pčelarskih organizacija Srbije, konkretno odeljak „ZA POTROŠAČE“. Treba pratiti i tržišne analize meda koje sprovode pokreti potrošača. Ta praksa daje dobre signale ko se bavi falsifikovanjem, a ko ne. Kod pčelara koje poznajete svakako možete kupiti pravi med. Kod pokreta potrošača iz Pančeva možete proveriti prirodnost proizvoda koji kupujete. Jer, kako ističe dr med., poverenje je jedno, a analiza nešto sasvim drugo.
Izvor: AgroTV
Pogledajte i: Pravi med ili falsifikat? Razaznavanje kvaliteta (prvi deo)
