Luk pripada porodici lukova (Alliaceae) i biljka je s dvogodišnjim razvojem. Ima razgranat korenov sistem s vrlo malo korenovih dlačica, pa je moć usisavanja vrlo slaba. Luk je biljka dugog dana i ne podnosi zasenjavanje.
Poreklom je s područja srednje Azije, ima visoku hranjivu vrednost, visok sadržaj eteričnih ulja, izraženo fitocidno delovanje kojim se reguliše bakterijski rad creva, pospešuje varenje, a svojim antiseptičkim delovanjem pomaže radu organa za disanje pri prehladi.
Lukovica sadrži 7-21 % suve materije, 6-10 % šećera, 120-170 mg C-vitamina, 1,6-5,9 % belančevina, zatim ulja, B-vitamina i minerala kalcijuma, fosfora, i gvožđa.
Luk se vadi kada lišće omekša i počne se sušiti, a oko 70 % stabljika polegne.
Vadi se, u zavisnosti od sorte, od početka do kraja avgusta, ali je idealno do 15.08. jer što glavica duže ostane u zemlji, smanjuje joj se kvalitet i teže se čuva.
Štetočina u malinjacima: Stručnjaci savetuju kako da ih zaštitite
Vađenje se planira kada je vreme suvo, vadi se vadilicama, luk ostaje u u trakama.
Luk se sprema u skladišta, ljušte se suvišne ovojne ljuske, kalibrira i pakuje u pletene polietilenske vreće. Skladišti se na temperaturi 0-2 ºC i RV (relativna vlažnost vazduha) 70-75 %, tako se može čuvati celu godinu.
