Praziluk je jedna vrsta luka, ima karakterističan miris i ukus, kao i sve vrste ovog povrća. Kod nas se gaji još od davnina, a poreklom je iz Sredozemlja. Odličan je dodatak jelima, još ukusniji kao sveža salata, a obiluje vitaminima, hranljivim i lekovitim materijama.
Odličan za zdravlje
Prema istraživanjima redovno korišćenje praziluka u ishrani poboljšava vid i jača imuni sistem, pomaže u sprečavanju hroničnih bolesti, posebno od raka. Takođe, lekovita svojstva praziluka štite krvne sudove.
Praziluk je odličan izvor vitamina A, sadrži vitamin K i mangan, kao i vitamin B6. redovan unos praziluka u svežem stanju utiče na porast nivoa “dobrog holesterola”, dok masnoće u krvi gotovo nestaju.
Kako gajiti
Kako gajiti praziluk za Bolju zemlju objašnjava dipl. ing. Svetlana Zlatarić.
“Praziluk je dvogodišnja biljka, u prvoj godini obrazuje lažno stablo i lišće, a u drugoj cvetonosno stablo. Otporan na niske temperature, a optimalna temperatura za razvoj je između 18-20⁰C. Mlade ukorenjene biljke mogu podneti i -15⁰C, a odrasle izmrznu pri -8⁰C” kaže naša sagovornica.
Praziluk je biljka kojoj je neophodno često zalivanje i za pravilan razvoj neophodno joj je mnogo svetlosti, duboka, strukturna i plodna zemljišta, dok ne podnosi kisela zemljišta. Za praziluk je najbolje đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivima, a prihranjuje se 2-3 puta.
“Kako je u pitanju dvogodišnja biljka, rasad se proizvodi u rano proleće, sredinom marta. Parcela na kojoj se sadi mora biti dobro pripremljena i pođubrena, odnosno površinski sloj mora biti spreman za sadnju. Setva se mora biti gotova, najkasnije, do početka aprila, na 1 metar kvadratni seje se 8-10 grama semena. Seme se zatim pokrije mešavinom zemlje i komposta. Za 1 ha potrebno je 2,5-3 kg semena, odnosno 300-400 metara kvadratnih zasejanih leja” objašnjava Svetlana Zlatarić.
Redovno zalivanje i čupanje korova
Kako u početku seme sporo niče i rasad slabo raste postoji opasnost od korova, tako da je neophodno često pleviti. Čim rasad nikne treba ga zaliti rastvorom azotnog đubriva, preporučuje se jedno prihranjivanje posle nicanja. Najbolji rasad je debljine olovke i bolje se prima ako mu se orežu zalisci i deo lisne mase.
“Praziluk se rasađuje krajem juna i početkom jula, a zemljište na kom se sadi treba pripremiti, pođubriti i zaliti. Sadi se ručno u leje od 4-6 redova. Nakon rasađivanja zaliti, neophodno je održavati vlagu, štititi od korova i prihranjivati” kaže Zlatarić.
Praziluk se vadi krajem oktobra, sa 1 ha dobije se 40-100 tona prinos. Manje količine praziluka mogu se čuvati u podrumu u pesku, a veće na polju na ocednom zaklonjenom mestu u trapu koji je neophodno zaštiti od mrazeva.
