Ratari u Vrbasu i okolnim mestima naglašavaju kako su ovogodišnji prinosi pšenice niži i po kvantitetu i po kvalitetu u odnosu na prethodnu sezonu. Njihove procene dolaze nakon obavljanja prve žetve, kada je završeno oko 65% posla.
Manji prinosi pšenice od očekivanih
Trenutno se privodi kraju žetva u mestima Srbobran, Kula i Bečej. U dotičnim se vrši žetva ozime pšenice na bezmalo 32.000 hektara. Preliminarna statistika za useve na njivama Srbobrana, Kule i Bečeja dolazi iz vrbaske Poljoprivredne stručne i savetodavne službe, koja je tamo nadležna. Čelnik Službe, Vladimir Rankov, navodi da su prinosi između 5 i 6 tona po hektaru, manje nego što su očekivali.
„Proizvođači su navikli na neke veće prinose, s obzirom na posejane sorte kojima odgovara ovaj lokalitet i klima. Međutim, na ovom n području nismo imali određenu količinu padavina u momentu kada je to trebalo pšenici. Tako da su zrna štura i nenalivena, propadaju kroz sito, pa je i samim tim i lošiji kvalitet,“ ističe Rankov.
Naravno, ni obimne padavine koje su obeležile kasno proleće i rano leto ove sezone nisu pomogle usevima. „Kvaliteta zrna je nizak, hektolitarska vrednost lošija i kreće se od 72 do 75 odsto,“ dodaje Rankov, naglašavajući da je dotični postotak znatno manji od uobičajenog. „To utiče i na smanjenje prinosa koji se u proseku kreće 5.5 do 6 tona po hektaru.“
Treba naglasiti da je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba iz Vrbasa dobila par ključnih dopisa iz nekoliko Ministarstava po pitanju paljenja strništa. Zajedničkim snagama, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, te Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluju da se ne pale žetveni ostaci. Naglašavaju da njih treba zaorati, jer se u slučaju paljenja uništavaju korisni mikroorganizmi. Pritom, smanjuje se i sadržaj humusa u zemlji, te ugrožava ekosistem na ovom području.
Fluktuacija cene pšenice na tržištu
Sem manjkavosti oko prinosa, domaća pšenica je naišla i na problem akontne cene. Podsetićemo da otkupljivači na prostoru Srbije plaćaju proizvođačima akontnu cenu od 19-20 dinara, što je za 40% manje od prethodne sezone. Da bi organizatori proizvodnje bili na nuli, moralo bi da se plaća najmanje 33 dinara, što je u ovom trenutku gotovo nemoguće.
Pogledajte i: Proizvođači pšenice u minusu
