Naslovna Poljoprivreda Produktna berza, prva trećina 2024. godine – pšenica i soja

Produktna berza, prva trećina 2024. godine – pšenica i soja

147
0

Pre par sedmica, pogledali smo kako se kukuruz kretao na prometnoj berzi tokom prva tri meseca ove sezone; na red su stigli pšenica i soja. Tokom ovog članka, razmotrićemo statistiku oko prometa ove dve važne kulture i videćemo kakav su učinak imale od početka januara do početka maja.

Izvor Pixabay

Zašto baš pšenica i soja (zajedno)?

Kako smo naglasili u prethodnom članku, kukuruz je definitivno bio i ostao dominantna kultura na produktnoj berzi, neretko zauzimajući i preko 90% ukupnog prometa. Međutim, svakako ne treba izostaviti pšenicu i soju, kao kulture koje po prometu zauzimaju drugo i treće mesto. Štaviše, upravo ove tri kulture su konstantne gotovo čitave godine na berzi, u čemu se razlikuju od, primera radi, ječma, sačme, đubriva i uljane repice.

Kako su pšenica i soja zasađeni na velikim površinama u Srbiji (primera radi, prema prošlogodišnjoj statistici, pod pšenicom je bilo zasađeno čak 543.762 hektara obradivog zemljišta), ne čudi što je potražnja za njim konstantna. Ovde je ključno pitanje koliko se ove kulture trenutno traže na tržištu i kako su se pokazale u zimskom i ranom prolećnom periodu.

Izvor:
Izvor: Shutterstock/lourencolf

Parametri

Ovaj članak će upoređivati učinak ove dve kulture. Fokus će biti, kao i u prethodnom članku, na količinu prometovane robe u tonama i na zaključene cene istih. Naglasićemo da smo u prvoj kategoriji računali sveukupnu količinu i pšenice i kukuruza. Drugim rečima, iznosi koje prikazujemo uključuju sve moguće ugovore zaključene, sa svim svojim varijacijama. Primera radi, po pitanju pšenice, računali smo robu koja je sadržala različite procente proteina (10.5%, 11.5%, 12%, 13%, 13.8%, 14% sa i bez primesa, te 15%), kao i različite hektolitarske mase (70-73 kg). Uključena je i stočna pšenica, kao i roba prodata na paritetu CPT luke, bilo odmah bilo sa avansnim plaćanjem od (i do) određenog perioda.

Kod soje je ovo bilo umnogome lakše. Jedina podela jeste po tome da li je prodavana po paritetu CPT luke ili ne, kao i godina roda za koji je ugovor zaključen.

Image by Gerd Altmann from Pixabay

Po pitanju zaključenih cena, u obzir smo uzimali samo najviše zabeležene iznose, sa uračunatim porezom na dodatnu vrednost (PDV). I na kraju, sem u par slučajeva, nećemo naglasiti aktivnost ovih kultura i koliko su učešća uzimale tokom svih perioda.

Pšenica i soja u brojkama: promet i cene

Dakle, sudeći po 18 različitih perioda tokom prva četiri meseca ove godine, a zaključno sa 10. majem, ukupno je prometovano 17.590 tona pšenice i 2.595 tona soje. Drugim rečima, tonaža prodate soje je 26% manja od tonaže prodatog kukuruza, a 85% veća od tonaže prodate soje. Sa druge strane, prometovano je čak 89% manje soje nego kukuruza.

Izvor: Bolja zemlja

Interesantno je navesti da je tokom januara samo jedna kultura imala zaključen ugovor, a to je pšenica. Ovo je ujedno i najmanja količina prodate robe u ovom periodu, no o tom potom. Vrlo malo obeju kultura se prodavalo i tokom perioda „skraćenih nedelja“, odnosno za vreme praznika (12-14- februar, prometovano samo 180 tona pšenice i nimalo soje). Isto tako predvidiva je bila dobra prodaja tokom Vaskršnjeg perioda, između 29. aprila i 10. maja (prometovano 4.450 tona robe), premda se ovde nije prometovalo najviše robe, ni pojedinačno po kulturama niti svezajedno. Ukoliko gledamo individualne sedmice (u trajanju od pet radnih dana), najmanje se prometovalo početkom januara i u periodu 12-14. februar (100, odnosno 180, tona isključivo pšenice). Po pitanju sedmica sa najvišim prometom, kod pšenice to je bio period 8-12. april (prometovano 3275 tona), a kod soje druga sedmica januara (575 tona).

Po pitanju učešća, pšenica je čak u četiri perioda bila dominantna kultura, od kojih je tri sedmice bilo vezano. Te tri sedmice su se prostirale u periodu 25. mart-12. april. Četvrta sedmica je bila sam početak januara, kada je pšenica bila jedina sa ikakvim učešćem na berzi. Soja, tradicionalno, nijednom nije bila dominantna kultura, ali je tokom dva perioda bila na drugom mestu, tik iza kukuruza. Prvi od ta dva je period 09-12. januar, a drugi 22-26. januar.

Izvor: Bolja zemlja

Po pitanju cena, stanje je bilo znatno manje volatilno nego kod kukuruza. Najviša zaključena cena pšenice zabeležena je u periodu 15-19. april (26,40 din/kg). Najviša zaključena cena soje zabeležena je u periodu Uskršnjeg praznika (64,02 din/kg). Najniže cene za obe kulture su bile u periodu 04.08. mart, i to 20,35 din/kg za pšenicu a 55,00 din/kg za soju.

Neki zaključci

Pregled prva četiri meseca ove godine na produktnoj berzi je iznedrio neka zanimljiva zapažanja. Ako izuzmemo periode kada se pšenica i soja uopšte nisu prometovale (njih 4 za soju i jedan za pšenicu), primećujemo da je količina prodate pšenice doživela „skok“ tokom poslednjih 6 navedenih perioda. Naravno, taj „skok“ nije bio ravnomeran. Zapravo, on je varirao, gde je svaki sledeći sedmični period predstavljao direktnu promenu u odnosu na prethodni. Drugim rečima, količina prometovane robe se kretala pravcem uspon-pad-uspon-pad-uspon-pad. Najprimetnija razlika u ovim fluktuacijama je zasigurno u periodu od 08. do 19. aprila. Tada je promet robe opao čak za 76%, odnosno više od tri četvrtine.

Izvor: Shutterstock/Photo-Video-Graphers

Sa druge strane, soja je imala pretežno stabilno kretanje količine prometovane robe. Najveće fluktuacije su se odvijale tokom zimskog perioda. Tada su sedmice jake prodaje odmenile sedmice kada nije zaključen nijedan ugovor. Interesantno je navesti da se kod soje čak 4 puta prometovalo samo 50 tona robe. Od dotičnih, čak je njih 3 prodato uzastopno, u periodu od 18. marta do 05. aprila. Pritom, tokom aprila je zaključen i u ovom periodu jedini ugovor za soju roda 2024. Preciznije, u pitanju je period od 22. do 26. aprila.

Po pitanju zaključenih cena, opet primećujemo trendove. Kod soje vidimo silazni trend od početka godine pa sve do druge sedmice marta (ako izuzmemo periode bez ikakvog prometa, naravno). Već naredne sedmice marta cene se, sa malim varijacijama, uglavnom kreću uzlaznom putanjom. Kod pšenice je situacija više volatilna, ali opet donekle stabilna. Naime, od januara do početka maja, cene su rasle i opadale u manje-više ravnomernim intervalima od 3-4 sedmice. Sve zavedene cene su se kretale između 20 i 27 din/kg. Raspon cena kod soje se kretao od 55 do 65 din/kg. Ako računamo prvi zaključen ugovor od druge sedmice januara, cena soje je videla skok od 9,8%