Poljoprivredni proizvođači u Srbiji najčešće gaje pšenicu i kukuruz, što znači da je na poljoprivrednim parcelama uglavnom zastupljen dvopoljni plodored. Dugogodišnji uzgoj iste kulture na jednoj parceli dovodi do toga da dolazi do smanjenja prinosa i do pojava štetočina i korova koji je teško ukloniti.
Zato stručnjaci savetuju, da gde god za to ima mogućnosti, poljoprivrednici počnu sa tropoljnim plodoredom.
“Kada bi dvopoljni pšenica-kukuruz plodored preveli svuda gde to dozvoljavaju uslovi spoljne sredine i zemljišta bar u tropoljni, recimo pšenica-soja-kukuruz naši poljoprivredni proizvođači bi imali sledeće prednosti: bolje korišćenje hranljivih elemenata iz zemljišta, efikasniju borbu protiv štetočina, bolesti, korova i racinalnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije” objašnjava savetodavac PSSS-a diplomirani inženjer Miloš Nikoletić.
Prednosti tropoljnih plodoreda
Prema rečima našeg sagovornika, prednosti uvođenja tropoljnih plodoreda su velike. Recimo sadnjom neke leptirnjače kroz tropoljni plodored prekida se životni ciklus štetočina, bolesti i korova.
“Soja ili ostale leptirnjače obogaćuju zemljište azotom, povećavaju se prinosi naredne kulture bez dodatnih ulaganja, raspoređuju se troškovi proizvodnje na celu sezonu. Iskustva naših proizvođača pokazuje da gajenje kukuruza u monokulturi ima dugoročno veliki uticaj na smanjenje prinosa i to između ostalog i kroz pojačano prisustvo korova koji su stalno prisutni, a teško se suzbijaju i sve češćom pojavom kukruzne zlatice na parcelama. Jedini efikasan način borbe protiv sirka i kukuruzne zlatice je gajenje kukuruza u plodoredu” kaže Nikoletić.
Leptirnjače su odličan predusev za gajenje kukuruza, jer se njihova biomasa brzo razgrađuje i dopunski obogaćuje zemljište biloški vrednim azotom koji je proizveden azotofiksacijom.
“Ne treba zaboraviti da se jednogodišnje leptirnjače proizvode najčešće radi dobijanja zrna koje ima primenu u ishrani ljudi i domaćih životinja. Za jednogodišnje leptirnjače važi da donose ekonomsku dobit, da se njihova proizvodnja može obaviti sa već postojećom mehanizacijom na većini naših gazdinstava, tako da je i to još jedan razlog za uvođenje tropoljnog plodoreda sa jednogodišnjom leguminozom pored pšenice i kukuruza” ističe naš sagovornik.
Zato se poljoprivrednicima u Šumadiji savetuje da ukoliko imaju uslove za to počnu sa tropoljnim plodoredima. Nikoletić preporučuje soju za to, zato što ona ostavlja čistu parcelu od korova, rastresito zemljište, a izborom sorte, može se približno odrediti vreme žetve što daje vremena za pripremu parcele za sledeću setvu nekog drugog useva.
