Kako je setva pšenice ove sezone i dalje goruća tema, krcata neizvesnostima, o dotičnoj se oglasio i agroanalitičar Žarko Galetin. Prema prvim saznanjima, tvrdi ovaj stručnjak, za razliku od lani paori nisu toliko orni da nanovo seju pšenicu.
„Naši proizvođači se, pre svega, rukovode trenutnom situacijom,“ istakao je Galetin. „Kao što smo prošle godine imali situaciju da je pšenica, pored suncokreta, bila isplativa jer je imala solidan prinos i dobru cenu, ove godine pšenica je imala korektan prinos, ali izuzetno nisku cenu. Odgovor na to se ogleda u setvenim površinama i lično očekujem da pšenica bude posejana na između 550.000 i 600.000 hekatara, što je u odnosu na godinu ranije smanjenje od 15-20%.“
Izvor: Sonja Cvetkovic
Galetin je obrazložio da, iako je smanjenje pozamašno, to u njegovoj proceni ne predstavlja veliki problem. „Ja sam pristalica da se srpski agrar više okrene intenzivnim kulturama. Naša agrarna politika ne upravlja resursima i setvenim površinama na taj način, već se proizvođači od godine do godine okreću kulturi koja im je u prethodnoj godini bila najisplativija. S obzirom na to da pšenica ove godine to nije bila, velika je verovatnoća da će se manje sejati,“ veli on.
Setva manjeg intenziteta ove jeseni
U prethodnom članku, dotakli smo se sejanja alternativnim metodama poput korišćenja „tavanskog semena“. Kako Galetin ističe, ovo rešenje ne samo da nije idealno, već je i opasno. „Podaci govore da više od polovine poljoprivrednika seje tzv. tavansko seme, koje je nesertifikovano. To je prvi korak u primeni agrotehnike i ako mi sada na tom prvom koraku podbacimo ne znam kakav prinos možemo da očekujemo sledećeg leta. Neke procene su da nesertifikovano seme u startu nosi 10 do 15 posto manje prinose u odnosu na sertifikovano,“ ističe agroanalitičar.
Naravno, poražavajuće je, dodaje on, što toliko poljoprivrednih proizvođača poseže za ovakvim metodama. Prema njegovoj proceni, ovo deluje kao da ratari prete državi sadnjom nedeklarisanog semena.
„Ja ne kažem da država nema odgovornost za stanje u poljoprivredi, i ne kažem da ona treba da kupuje poljoprivredne proizvode, jer ona nije trgovac, niti time treba da se bavi, ali proizvođači se odlukom da ne seju deklarisano seme ne svete državi, već sebi. Oni će na kraju lošije proći i imati manje prinose,“ istakao je Galetin.
Pred kraj svog izlaganja, Galetin je prokomentarisao i strukturu troškova setve pšenice. Naime, kako navodi, seme je prošle godine glede ovih troškova učestvovalo sa oko 20%. „Ove godine seme jeste skuplje za 20-ak posto zavisno od sorte, ali je mineralno đubrivo pojeftinilo sa 1.000 na 600 evra po toni,“ zaključio je Galetin.
Izvor: RTS
Pogledajte i: Setva pšenice i neizvesnosti (prvi deo)
