U Srbiji je setva pšenice uveliko počela. Međutim, ratari strahuju kakvi će prinosi biti, s obzirom na lošu situaciju proteklih par godina. Mnogi planiraju da zaseju seme zarad plodoreda, pa makar bilo „tavansko“. Međutim, struka upozorava da će ovo dovesti do još većih problema, poput opadanja kvaliteta prinosa, pojave bolesti i sl.
Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, lamentira situaciju u izjavi za Radio-televiziju Srbije. „Mi stalno govorimo da poljoprivreda nije previše profitabilna grana, ali sada smo stvarno u velikom minusu. Biće velikih problema sa setvom pšenice, jer mislim da je prvo neće biti puno zasejano, a sa druge strane pošto proizvođači nemaju novca pitanje je i šta će sejati tj. koliko će biti posejanog zna ‘sa tavana’,“ veli Jakšić.
U nastavku izjave, Jakšić je tvrdio da su ratari trenutno i previše opterećeni zaduženjima i kreditima. Mnogi, veli on, nemaju da se razduže kod firmi kod kojih su uzeli repromaterijal, pa tako nisu u situaciji da sada kupe deklarisano seme i đubrivo. „Niko ne izbegava da seje kvalitetno seme. Svi mi volimo da nam rodi više i bolje. Ali, nema drugog načina da se zasnuje proizvodnja, kada ljudi nemaju para. Plodored mora da se poštuje. I sada kada nemamo novca za kvalitetno seme, mnogi se odlučuju za ono što imaju,“ apostrofira Jakšić.
Prema njegovim rečima, potrebna nam je pšenica da bi zemljište ostalo u kondiciji. Bez nje, ističe on, se ne bismo mogli osloboditi trava, niti sačuvati strukturu zemljišta. „Zbog toga poljoprivrednici svesno seju pšenicu ‘sa tavana’. Ako je proizvođači dobro istretiraju i ako je selektiraju nema preteranog rizika po proizvodnju, ali ako je samo ovako poseju postoji rizik da bude glavničava, da se pojave bolesti, da bude manji rod“, navodi on.
Deklarisano seme: manja potražnja, neizvesnija setva
Prodaja semenske robe ove jeseni je izuzetno mala, navode članovi zadruga poput Nandora Vereša. Direktor zadruge “Agrosoj“ iz Neuzine, Vereš apostrofira da upotreba nedeklarisanog semena predstavlja rizik za proizvodnju. „Mnogi ljudi će doraditi seme u svojoj režiji i sejaće to ‘sa tavana’. Posledica ima dosta. Nekada se desi da se to seme ne istretira dobro, pa se pojavi glavnica. Možda ni nicanje neće biti dobro,“ naglašava Vereš.
Kako tvrdi u daljem razgovoru, za razliku od lanjske sezone, kao i njene prethodnice, ove jeseni je veoma teško proceniti koliko će se pšenice posejati. Taj zadatak postaje maltene nemoguć ako se procena vrši samo na osnovu prodatog deklarisanog semena. „Jako je slaba tražnja za deklarisanim semenom, jer je cena pšenice niska, oko 20 dinara, a proizvođači su očekivali bar 30. Ljudi nemaju para i boje se da se zaduže. Prodaja semenske robe i đubriva, kažem, ide jako loše ove godine. Seme ‘sa tavana’ se, inače, dorađuje i koristi iz godine u godinu i to jeste problem, ali sada je, po meni, alarmantno to što mnogi neće ni kombinovana đubriva bacati i to će sigurno biti problem,“ veli direktor „Agrosoja“.
Izvor: RTS
Pogledajte i: I seme i zemljište opadaju u kvalitetu, setva neizvesna
