Doneta iz Bara pre deceniju, smokva uspeva u dvorištu jednog poljoprivrednika u Vranju, a njeni plodovi su veličine jabuke. Kako navodi vlasnik iste, ne tretira je nijednim sredstvom.
Ratar S.S. (čije puno ime nije dato u originalnom članku dnevnog lista Kurir) tvrdi da je u njegovom dvorištu zasađeno više različitih drveta smokvi. No, kako naglašava, rod smokve „kapitalke“ se dosta razlikuje po veličini. „Smokve sazrevaju periodično. Svakodnevno uberemo po četiri, pet izuzetno krupnih. Najzdravije su kad se pojedu u sirovom stanju. Dobre su za jačanje imuniteta kažu lekari,“ u svojoj izjavi tvrdi S.S.
„Smokva mi se širi i u komšijska dvorišta“
Neidentifikovani vlasnik smokve otkriva da je njegova konkretna biljka doneta sa primorja iz Bara pre više od deset godina. Otprilike je i zasađena u isto vreme kada ju je S.S. doneo u Vranje. Sem sirovog proizvoda, sagovornik ističe kvalitet prerađevina od smokve. Čuvena su, kako navodi, slatka od ove voćke. Pekmez bez dodatka šećera je, po rečima ispraksovanih domaćica, neprevaziđen za dobar ukus štrudle iz domaće kuhinje.
S.S. navodi i druga pozitivna svojstva ove kulture. „,Smokva se granama širi i u komšijska dvorišta. Komšijama ne smeta, jer se rado zaslade i uberu rod koji po količini nije zanemarljiv.“ Po njegovim tvrdnjama, pelcere svoje smokve je rado delio svakome u naselju ko je bio zainteresovan. To je radio „u trenutku kada iz korena smokve izbije mlada sadnica. Po pravilu u novembru, ili februaru, kako bi se primila i zasađivanje smokve uspelo,“ zaključuje sagovornik.
Smokva inače jako dobro uspeva u našem podneblju i solidan broj voćara je uzgaja. Međutim, i pored svojih očitih vrlina, ova kultura ima i svoje negativne strane. Naime, konzumiranje smokve kod pojedinih ljudi može dovesti do pojačavanja osetljivosti kože, crevne opstrukcije, krvarenja, apsorpcije kalcijuma i smanjenja nivoa šećera u krvi.
Izvor: Dnevnik
Pogledajte i: Negativni uticaj smokve na ljudsko telo
