Za manje od mesec dana u Beograd će doći najznačajniji regionalni proizvođači vina, kao i kupci iz čitavog sveta. Saša Novaković iz Udruženje vinara Šumadije naglašava da je ovo trenutak za slavlje. „Sada imamo oko 500 vinarija u Srbiji. Vina su sve bolja i sve kvalitetnija i sve ih više ima, postoje i neke regije koje su vrlo prepoznatljive na vinskoj svetskoj mapi,“ veli on.
U narednih pet godina, kako ističe docent dr Darko Jakšić iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, treba da podižemo u Srbiji što više vinograda. „Treba i da poboljšamo kvalitet, odnosno da sistematizujemo u smislu oznaka geografskog porekla,“ dodao je dr Jakšić.
Autohtona vina zahtevaju subvencije za održivost
Globalni vinski trendovi idu u korist srpskim vinogradarima. To dovodi do poziva stručnjaka da se ponovno uvedu subvencije za klonsku selekciju i nabavku sadnog materijala autohtonih sorti vinove loze. „U današnjoj eri kaberneizacije i šardoneizacije, naročito do izražaja mogu doći autohtone i novostvorene sorte u tipu tamjanike, prokupca, smederevke. To nije samo za strane kupce, već i za inostrane turiste kojih je sve više i u Beogradu i u celoj Srbiji,“ apostrofirao je Dušan Veličković, voditelj emisije „Grozd.“
Inspekcija kod nas na vrhu zadatka
U nastavku svoje izjave, dr Jakšić je naglasio da domaća proizvodnja podleže strogim pravilima i kontroli poljoprivredne i trgovinske inspekcije. Osim toga, postoji vinarski i vinogradarski registar za prijavu proizvodnje. „Samim tim je tu mala šansa da se bilo šta dovede u pitanje dok za uvozna vina nemamo tu mogućnost da kontrolišemo,“ primetio je dr Jakšić.
Vinska strategija ima cilj da do 2031. godine poveća površine pod vinovom lozom na 25.000 hektara, što zahteva godišnje unošenje oko 1.500 hektara novih vinograda. Nažalost, aktuelni podaci pokazuju da se godišnje zasadi između 200 i 300 hektara vinove loze za proizvodnju vina.
Uvozna vina – „crvene zastave“
Saša Novaković iz Udruženje vinara Šumadije se naknadno dotakao uvoznih vina i kako ona prave problem na domaćem tržištu. A uvoz je, po profitu, jednak izvozu kod nas. Primera radi, od proizvodnje vina zarađuje čak sedam privrednih grana. Prošle godine proizveli smo oko 25 miliona litara vina, gotovo isto toliko smo i uvezli. „Međutim, postoji ozbiljan problem, a to je nekontrolisan uvoz vina koja su uglavnom neproverenog kvaliteta,“ veli on.
Ivan Smajlović, tehnolog i vlasnik laboratorije “Analab”, takođe se oglasio povodom ove teme. Istakao je da je kvalitet vina uvezenog iz regiona, ali i iz Francuske i Italije, proverio pokret potrošača Ujedinjeni za kvalitet. Inovativna, akreditovana analiza je pokazala da su od 18 uzoraka vina, samo dva autentična. „Detektovane su nedozvoljene prakse, prisustvo etanola koji dolazi iz industrijskog šećera, šećerne repe. U jednom je bilo i poreklo od kukuruza i razblaživanje grožđane šire vodom,“ izjavio je Smajlović.
Izvor: RTS
