Redovni profesor na katedri za fiziologiju i biohemiju Fakulteta veterinarske medicine Danijela Kirovski je sa svojim timom prepolovila emisije metana kod krava. U nastavku intervjua sa njom, saznajemo pojedinosti procesa ovog veoma važnog projekta.
Prema njenim rečima, savremeno stočarstvo je na različite načine ”vruća” tema. Obično se tu sučeljavaju prehrambene navike, velike industrije, države i državne subvencije. Umešaju se tu i politički pokreti koji zagovaraju drastične promene u ishrani, a i etika zaigra kakvu ulogu. Međutim, veli ona, ta tobožnja suprotstavljenost između proizvodnje sa jedne strane, i etike prema životinjama sa druge, dobrim je delom nepostojeća.
„Ja često govorim o kravi kao životinji koja je u funkciji ljudi i možda se tu stiče utisak o odsustvu neke etičnosti ili borbe za prava životinja. Ali ja sam, kao i većina mog istraživačkog tima, veterinar, i nama je dobrobit i zdravlje životinja na prvom mestu“, veli dr Kirovski. „Bila sam na toliko farmi i videla – imate životinje koje su genetski predisponirane za visoku proizvodnju mleka. Visokomlečne krave mogu da daju 50 do 60 litara mleka dnevno, ali na farmi one daju samo 20 litara. To su, verujte mi, zanemarene životinje, i obično se drže u uslovima koji su sasvim neadekvatni. Sa druge strane, imali smo i suprotan, divan primer, gde je krava davala 80 litara mleka dnevno. Ali to je bio farmer koji se o njima danonoćno brinuo, koji bdi nad tim životinjama“.
HALF indeks i njegova uloga u redukciji metana
Pitanje održive proizvodnje je pitanje za svaku državu ponaosob. Naposletku, navike, tehnike i agrar uopšte drastično se razlikuju od društva do društva. Glede održive proizvodnje, dr Kirovski kaže da je teško ponuditi odgovore koji bi odgovarali svima.
„Postoji nešto što se zove HALF indeks“, veli ona. „HALF je skraćenica za Human Appropriation of Land for Food. Grubo prevedeno, to znači Ljudska upotreba zemlje zbog hrane. Ovaj indeks je osmišljen pre nekoliko godina kao mera količine poljoprivrednog zemljišta potrebnog za ishranu jednog čoveka – u zavisnosti od zemlje u kojoj taj čovek živi.“
Prema njenim rečima, globalna vrednost tog indeksa je 35,1. To je, kako je istakla, u proseku ekvivalent 0,65 hektara poljoprivrednog zemljišta za ishranu jedne osobe. „Međutim, kada uporedite brojke po zemljama, otkrivate da je taj indeks za jednog stanovnika SAD 97, a da je za stanovnike Indije taj indeks 15. Kako kaže UN, kada bismo se svi hranili kao stanovnici SAD, nama bi trebalo 178% više poljoprivrednog zemljišta da bismo prehranili čitavo čovečanstvo. Ali ako bismo svi jeli kao Indijci, trebalo bi nam 55% manje,” veli ona.
Kada su u pitanju intervencije u proizvodnji, u navikama, u stočnim fondovima, sve zavisi od konkretnog društva gde se obavlja proizvodnja. „Ja mislim da je za nas, kao zemlju u kojoj je poljoprivreda važna grana industrije, ključno da država o tome razmišlja“, zaključuje dr Kirovski.
Izvor: AgroNews
Pogledajte i: Srpski naučnici prepolovili emisiju metana kod krava (prvi deo)
