Miroslav Šarac, voćar iz sela Pavlovci kod Rume, uzgaja autohtone sorte jabuke i teži da se proizvodnjom bavi cele godine. U nastavku intervjua sa Tanjom Prolić sa portala „Dobro jutro“, saznajemo još detalja o delatnosti ovog poljoprivrednika.
Kako je naglasio, da bi održao voćnjak i tokom zime, zasejao je nekoliko vrsti jabuka podesnih za taj vremenski period. Tokom leta, tu su petrovača i par nepoznatih letnjih sorti. A današnji način života učinio je da zaboravimo imena mnogih. Šarac zbog toga samo opisom može da kaže kakve su pojedine jabuke koje gaji.
Kako ističe, on gaji i vidovku, koja rađa oko Vidovdana, ilinjaču, koja rađa oko Ilindana, te nekoliko tipova kožara, kolačara. Kod njega raste i par zimskih sorti gde je izdvojio šumatovku. Podsetićemo da je šumatovka sitnija plodom, ali i jedna od najrodnijih jabuka i definitivno najotpornija. Na nju ne nasrće nijedna bolest i može da stoji tokom cele godine. Šarac se pritom ne libi ni da gaji strane sorte jabuka koje su predviđene za organski način uzgoja voća. Na ovom polju ističe sortu Vilijams Prajd.
„Kada govorimo o samoj otpornosti jabuka, tu je na prvom mestu šumatovka, zatim nekoliko tipova kolačara, kožara. Narod daje naziv kolačara jabuci koja je kisela i veoma sočna. Takvih jabuka ima dosta. Naziv sorte je veoma često narodski naziv tipa jabuke i ima ih veoma sličnih. To je sve naše nasleđe. Što se otpornosti tiče, tu treba uzeti u obzir da se danas jabuka gaji industrijski, da se radi na slabo bujnim podlogama i da je razmak među sadnicama veoma mali. To je jednostavno jedan način proizvodnje koji iziskuje ozbiljne programe zaštite jer se štetočine pojavljuju vrlo često te je bez prskanja gotovo nemoguće. Ovo je nešto sasvim drugo, ja nastojim da gajim na što bujnijim podlogama, da razmak bude veći i da uvek sugerišem ljudima da ne sade mnogo sadnog materijala već da naprave dovoljan razmak”, veli Šarac.
Autohtone jabuke nisu vične komercijalnoj proizvodnji
Kako i sam ističe, njegov tip uzgoja nije predodređen za veće površine. Naposletku, tržište jeodredilo šta je potreba. „Čovek koji odluči da gaji hektar ili dva jabuka ima sasvim drugačiji pristup ovoj temi u odnosu na mene,“ ističe on. „Prvo, on je motivisan onim što je popularno na tržištu. Njemu tržište sugeriše da gaji samo nekoliko sorti jabuka te on to i radi.“
U nastavku izjave, Šarac je istakao da se na gradskim pijacama nalazi svega nekoliko sorti jabuka. „U zemlji koja je bukvalno stvorena za kontinentalno voće, jabuku, krušku, šljivu, na gradskim pijacama možete da kupite i kao potrošač sebi priuštite nekoliko sorti jabuka od mogućih 7500 poznatih. I to možete samo u neko doba godine, umesto da jabuku imamo stalno, 365 dana u godini“ naglasio je Šarac.
Ali, kako tvrdi, ima nade za autohtone sorte. “Važno je reći da nije sasvim tačno da ne postoje stare sorte na našim pijacama ali su se pojavili njihovi klonovi, mnogi tipovi tih sorti, dakle menjalo se tu dosta svega. Međutim, proizvodnja hrane i tehnologija hrane na manjim površinama, okućnicama i u baštama itekako ima svoju ekonomsku računicu, a to je pokazalo ovo vreme, počev od pandemije korona virusa do danas, jer je tražnja za placevima, vikendicama naglo porasla i broj ljudi koji želi da se bavi proizvodnjom hrane za sopstvene ali i za malo šire potrebe jeste ogroman. Ti ljudi mene kontaktiraju stalno”, zaključuje on.
Izvor: Dobro jutro
Pogledajte i: Svetski dan jabuke: razgovor sa kalemarom (prvi deo)
